Moje dete i jeste divno i anđeoski plavo, ali čak i pored njega tako dobrog – uspela sam da prekršim neka obećanja data sebi još ranije.
Koliko ste puta prošli pored roditelja čije dete urla i baca se po podu, zakolutali očima i obećali čvrsto sebi da vam se ovo nikad neće desiti? Priznajem, i ja sam to radila. To obećanje i dalje držim čvrsto, jer moja beba ima samo 6 meseci i još uvek ne može ni da ustane samostalno, tako da će bacanje sigurno još malo pričekati.
Dok sam razmišljala o tome kakav roditelj želim da budem, zamišljala sam svoje dete kao divno, anđeoski plavo, mirno. Samo će treptati okicama i klimati glavicom, a nestašluci će se odvijati u za to predviđeno vreme – kada sam odmorna i lepo raspoložena. Šalu na stranu, moje dete i jeste divno i anđeoski plavo, ali čak i pored njega tako dobrog – uspela sam da prekršim neka obećanja data sebi još ranije. Za samo šest meseci? Da – tako brzo, a verujem da će ih biti još. Evo obećanja da “neću nikad” koja sam već stigla da prekršim:
Pročitajte i: Kupanje bebe i nega kože – nove preporuke
Spavanje sa nama u krevetu – Priznajem, mislila sam da ovo nikada neću dozvoliti. Beba će od početka imati svoj krevetac, u njemu će spavati i svi srećni i zadovoljni. A onda je došlo uhodavanje s dojenjem, on mali, slab od žutice. Tražio je da sisa na svakih pola sata, čini mi se. Da ne bih svaki put ustajala i vraćala ga u krevetac onako iscrpljena – premestila sam ga kod nas. Priznajem, bila sam toliko zaplašena pričama o brzom navikavanju i teškom odvikavanju da sam zamišljala svoje dete kako u najmanju ruku do fakulteta spava s mamom i tatom u krevetu. Istina je daleko od toga. Prvo, ne da mi nije smetalo to što spava s nama, već sam u tome našla neopisiv užitak. Predivno je kada se usred noći probudim, pogledam ga onako usnulog i poljubim, a on se promeškolji. Drugo, nije se navikao. Kada sam ga posle nekog vremena vratila u krevetac, ništa se nije dogodilo, osim da je nastavio lepo da spava, kao i ranije. Kada god smo poželeli, premestili bismo ga kod nas u krevet, uživali s njim, odmorili se, ali on i dalje najviše i najbolje spava u svom kutku. Da nam nije gužvanjac i da ne spavamo nemirno, verovatno bismo ga premestili skroz kod nas. Toliko o tom “neću nikad”. Nisam imala pojma koliko sreće zajednički spavanjac s bebom može doneti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Politika za decu” Jovane Papan – ogledalo za odrasle
Piše: Dragana Kanjevac Prikaz knjige “Politika za decu” Jovane Papan, Službeni glasnik, 2018 Nekada davno, u...
Tamo gde su deca, haos je normalno stanje
Vreme spada među moje najveće neprijatelje. Dan započinjem ranim ustajanjem i unezverenim spremanjem. Zatim naizmenično molim i pretim: hajde, molim te, požuri, piški, obuci se, ne ne ne prvo gaćice...
Knjige se sve manje čitaju, a lastiš je zaboravljen
Piše: Nataša Mojsilović Nekako s proleća, uvek nam dolutaju ta sećanja davna i ta mudrost slavna. A kako današnju "kreativnu" decu sve roditelji treba da nauče, kucnuo je čas da se...
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Ja nisam mama ali pre nego što smo postali roditelji gledao sam kako neki svojim bebama daju industrijske proizvode (papice, kašice, sokiće), kao da ne žele da znaju da ništa ne bi trebalo da zamenjuje sveže pripremljenu hranu. Naravno, dovoljno je bilo da odemo na more sa bebcem i da padnem na tom ispitu. Preživeo sam to razočarenje i priznajem da i dan danas ponekad dam neki industrisjki slatkiš ili grickalice ćerkici… ne može se izbeći, čini mi se :/
Znači, uspešno ćete upropastiti svoje dete!
Čestitam!
Znati, to znači i primenjivati.