Kad su deca i novac u pitanju, malo je stvari oko kojih roditelji više lupaju glavu nego oko džeparca. Kada početi? Treba li da bude uslovljen obavljanjem kućnih poslova? Jeste li cicija ako dajete premalo, i da li ćete ih razmaziti ako ste široke ruke?
Nažalost, roditelji uglavnom sasvim pogrešno pristupaju džeparcu. Počinju da ga daju deci suviše kasno i deci daju premalo novca i premalo odgovornosti, i pritom traže da deca zauvrat obavljaju kućne poslove. Ukratko, niti dovoljno brinu o tome kako ga deca troše, niti imaju prevelika očekivanja kada je u pitanju pomoć u kući, a taj stav ne pomaže deci da postanu zrelija.
Nije ni čudo, s obzirom na to koliko malo vodimo računa o ekonomskom vaspitanju. Za dobrostojeće porodice novac tradicionalno nije tema – deci se uglavnom govori kako ih se to ne tiče, i roditelji pokušavaju da ih štite od novčanih pitanja što je duže moguće.
Međutim, u vremenu kada deca donose odluke o svom skupom obrazovanju i studentskim zajmovima, najbolji način da zaštitimo decu je da sa njima češće razgovaramo o novcu. A počećemo tako što ćemo im rano dodeliti džeparac.
Kada početi sa džeparcem?
Čim vaša deca počnu da zapitkuju o novcu. Već predškolska deca u stanju su da razdvoje želje od potreba, pa je to dobar trenutak da počnete sa džeparacem.
Koliki džeparac treba da bude?
Počnite sa nekom manjom svotom koju možete da odvojite, i odmah ih učite da džeparac čuvaju u tri kasice – za štednju, za trošenje i za davanje. Tako bi trebalo da postupaju i odrasli, pa je najbolje početi na vreme.
Ove kasice su reprezenti vrednosti koje želimo da usadimo deci kroz razgovore o novcu.
1) Trošenje – teme za razgovor su: skromnost, i trezveno prosuđivanje o tome da li ima i vrednijih stvari od plastičnih drangulija koje se brzo polome i zaborave.
2) Štednja – vežba se strpljenje u svetu koji se urotio protiv čekanja i odlaganja.
3) Davanje – razvija se nesebičnost i zahvalnost zbog mogućnosti da se pomogne drugima.
Džeparac bi trebalo stalno da raste, koliko je god moguće. Deca žude za odgovornošću. Kad napune 10 godina, podignite stvari na viši nivo. Svakog jula odobrite im budžet za odevanje, po stavkama (prema vašim mogućnostima), i objasnite im zašto ste odvojili određenu sumu za svaku stvar. Onda im predajte novac. Isto uradite i sa novcem za opremu za fizičko ili sport kojim se bave, muzičke instrumente, školski pribor i sve drugo što smatrate da im treba. A onda uzmaknite i gledajte kako prave gluposti. I nema vađenja – pustite ih da snose posledice svojih pogrešnih odluka i da sami smisle kako će da reše probleme koji su nastali zbog njih. Bolje da to rade sada, nego sa 24 godine, kada su ulozi mnogo veći.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Odlican tekst. Sjajni saveti.