Kad su deca i novac u pitanju, malo je stvari oko kojih roditelji više lupaju glavu nego oko džeparca. Kada početi? Treba li da bude uslovljen obavljanjem kućnih poslova? Jeste li cicija ako dajete premalo, i da li ćete ih razmaziti ako ste široke ruke?
Nažalost, roditelji uglavnom sasvim pogrešno pristupaju džeparcu. Počinju da ga daju deci suviše kasno i deci daju premalo novca i premalo odgovornosti, i pritom traže da deca zauvrat obavljaju kućne poslove. Ukratko, niti dovoljno brinu o tome kako ga deca troše, niti imaju prevelika očekivanja kada je u pitanju pomoć u kući, a taj stav ne pomaže deci da postanu zrelija.
Nije ni čudo, s obzirom na to koliko malo vodimo računa o ekonomskom vaspitanju. Za dobrostojeće porodice novac tradicionalno nije tema – deci se uglavnom govori kako ih se to ne tiče, i roditelji pokušavaju da ih štite od novčanih pitanja što je duže moguće.
Međutim, u vremenu kada deca donose odluke o svom skupom obrazovanju i studentskim zajmovima, najbolji način da zaštitimo decu je da sa njima češće razgovaramo o novcu. A počećemo tako što ćemo im rano dodeliti džeparac.
Kada početi sa džeparcem?
Čim vaša deca počnu da zapitkuju o novcu. Već predškolska deca u stanju su da razdvoje želje od potreba, pa je to dobar trenutak da počnete sa džeparacem.
Koliki džeparac treba da bude?
Počnite sa nekom manjom svotom koju možete da odvojite, i odmah ih učite da džeparac čuvaju u tri kasice – za štednju, za trošenje i za davanje. Tako bi trebalo da postupaju i odrasli, pa je najbolje početi na vreme.
Ove kasice su reprezenti vrednosti koje želimo da usadimo deci kroz razgovore o novcu.
1) Trošenje – teme za razgovor su: skromnost, i trezveno prosuđivanje o tome da li ima i vrednijih stvari od plastičnih drangulija koje se brzo polome i zaborave.
2) Štednja – vežba se strpljenje u svetu koji se urotio protiv čekanja i odlaganja.
3) Davanje – razvija se nesebičnost i zahvalnost zbog mogućnosti da se pomogne drugima.
Džeparac bi trebalo stalno da raste, koliko je god moguće. Deca žude za odgovornošću. Kad napune 10 godina, podignite stvari na viši nivo. Svakog jula odobrite im budžet za odevanje, po stavkama (prema vašim mogućnostima), i objasnite im zašto ste odvojili određenu sumu za svaku stvar. Onda im predajte novac. Isto uradite i sa novcem za opremu za fizičko ili sport kojim se bave, muzičke instrumente, školski pribor i sve drugo što smatrate da im treba. A onda uzmaknite i gledajte kako prave gluposti. I nema vađenja – pustite ih da snose posledice svojih pogrešnih odluka i da sami smisle kako će da reše probleme koji su nastali zbog njih. Bolje da to rade sada, nego sa 24 godine, kada su ulozi mnogo veći.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Evo zašto ne treba da pospremate nered za decom!
Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata? Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost....
Ništa mu ne fali – škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran
Ponekad pomislim da pišem o banalnim stvarima. O nečemu što u suštini svi znaju. Pogotovo kad pišem o temama vezanim za zdravlje i vaspitanje djece. Jer, većina ljudi, prosječnog nivoa...
Mi ne gajimo travu, mi gajimo sinove
Piše: Slavica Adžić Ne prosipaj mrve sa stola. Ne piši po zidu. Ne gazi travu. Pazi da ne polomiš vazu ili lutku. Pazi da ne prospeš vodu van kade dok...
Današnja deca nemaju granice koje su nama postavljali roditelji
Piše: Jovana Kešanski Nemoj da mi neko dolazi da se žali na tebe. Idi trotoarom. Posle škole, odmah kući. Uradi prvo domaći. Javljaj se na ulici starijima. Idi mi...
Odlican tekst. Sjajni saveti.