Sve više dokaza da autizam nastaje u materici

Piše: Stiven Novela, klinički neurolog i vanredni profesor na Medicinskoj školi Univerziteta Jejl

Poremećaj iz autističnog spektra (akronim ASD — autism spectrum disorder) je neurološko stanje koje se smatra razvojnim poremećajem i obično se pojavljuje u prve dve godine života. Klinički se može dijagnostikovati oko 18. meseca, ali se obično konačna dijagnoza postavlja nešto kasnije. Odlike autizma su otežana komunikacija i društvena interakcija, uski raspon interesovanja i ponavljajuća ponašanja. Spektrom se smatra zato što postoji široki stepen varijacija u pogledu simptoma.

U vezi sa autizmom postoji kotroverza usled danas diskreditovanih tvrdnji da može biti izazvan vakcinama, konkretno MMR vakcinom protiv malih boginja. Pošto se ova vakcina prvi put daje u uzrastu od 12 do 15 meseci, postoji korelacija (podudaranje) između uzrasta u kome se daje vakcina i uzrasta u kome se pojavljuje autizam, što je neke dovelo do pogrešnog zaključka da postoji i uzročno posledična veza između ovo dvoje. Tako je nastao mit da MMR vakcina izaziva autizam.

Antivakcinalni pokret koji je već postojao odmah se fokusirao na ovu tvrdnju, u čemu se u mnogome koristio danas povučenom studijom dr Endrjua Vejkfilda. Kada je nauka vrlo iscrpnim dokazima diskreditovala ovu teoriju, antivakcinalni pokret je prebacio težište na sastojak timerozal koji sadrži živu. Budući da MMR vakcine ne sadrže timerozal još od 2001. godine, a da nije došlo do pada broja slučajeva iz autističnog spektra uprkos predviđanjima protivnika vakcina, i ova teorija je pala u vodu.

To nije zaustavilo antivakcinalni pokret, koji je uzrok autizma proširio na vakcine uopšte, bez izdvajanja određenih supstanci u njima.

Međutim, nauka ima drugačiji ugao posmatranja kada su uzroci autizma u pitanju. U toku poslednjih par decenija, došlo je do značajnih otkrića u pogledu genetskih predispozicija za autizam. Danas su otkriveni mnogi geni koji se povezuju sa poremećajima iz autističnog spektra, geni koji kodiraju određene proteine u mozgu. Iako se time ne otpisuju uticaji sredine na razvoj poremećaja, u srži se on sve više smatra višefaktorskim genetskim poremećajem.

Štaviše, postavlja se i pitanje kada se ASD prvi put ispoljava. Do sada se čekalo da deca budu dovoljno zrela da bi mogla da ispolje simptome autizma, što je negde u uzrastu oko 18. meseca. Međutim, ako je ovaj poremećaj pre svega genetski i razvojni, trebalo bi da u još ranijem uzrastu mogu da se primete njegovi suptilni znaci. Čim su naučnici počeli da ih traže, odmah su počeli da uočavaju promene u ponašanju i fiziologiji u ranijim uzrastima – šestom, osmom, čak i u četvrtom mesecu u jednoj od studija koje su sproveli. Tako rana pojava simptoma pokazuje da vakcine nikako ne mogu biti uzrok autizma.

Ako je ASD pre svega genetski poremećaj, onda bi dokazi morali da idu vremenski još unatrag, do uzrasta fetusa. Prvi takvi dokazi objavljeni su u studiji iz 2014. godine. Proučavajući strukturu mozga dece koja su preminula a bila su u autističnom spektru, naučnici su otkrili poremećaje u normalnoj šestoslojnoj građi korteksa. Ovi slojevi se formiraju u ranoj fazi razvoja, pa su i anomalije u strukturi korteksa kod ove dece poticale još iz perioda fetalnog razvoja.

Studija objavljena u januaru ove godine otkrila je vezu imeđu anomalija kod fetusa utvrđenih ultrazvučim snimanjem i kasnije dijagnoze autizma kod dece. Takođe, broj primećenih anomalija nastalih u fetalnom razvoju podudarao se sa kasnijim stepenom ozbiljnosti simptoma.

Najnovija studija koristila se snimanjem dece u materici magnetnom rezonancom. Na ovaj način mozak fetusa može se još detaljnije pregledati. Ono što je utvrđeno je da je kod dece kojoj je kasnije utvrđen ASD tokom fetalnog razvoja primetno uvećan insularni korteks u odnosu na kontrolnu grupu. Osim toga, kod dece sa autizmom amigdala, insula i hipokampusne komisure su veće nego kod kontrolnih grupa. Ovi nalazi se podudaraju sa odlikama mozga odraslih osoba sa poremećajima iz autističnog spektra.

Danas imamo brojne studije koje ubedljivo dokazuju da je ASD razvojni neurološki poremećaj koji se pre svega ispoljava u kasnoj trudnoći. Postoji snažno genetsko podudaranje, ali se smatra da i okruženje tokom boravka fetusa u materici takođe igra ulogu u razvoju autizma.

Izvor: Science Based Medicine / Detinjarije.com