Jeste li roditelj koji sa svojim detetom radi svaki domaći zadatak, umesto njega rešava probleme u školi i s prijateljima, kontroliše svaki njegov korak? Ukoliko ste se prepoznali u ovom opisu, možda ste, a da niste ni svesni, i vi takozvani “helikopter roditelj”.
Foto: Pixabay
Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, obleću oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru. Iako kažu da nisu za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više roditelja koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.
Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.
“Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu”, objašnjava ona.
Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.
“Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu prevashodno zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami uraditi nešto dobro, pa zbog toga uvek mora neko od roditelja da se meša. I sa druge strane, nije dobro zato što deca moraju da naviknu od malena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života”, ističe Milica Grujić.
Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može da razume onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.
“Roditelj treba da bude uključen u život svog deteta, treba da bude zainteresovan za to šta se detetu dešava, a isto tako treba da pripremi i dete i sebe da je normalno da se dešavaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da ne može da se dobije sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći balans, ali je taj balans potreban za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj”, zaključuje Grujić.
Ukoliko niste sigurrni gde je granica i kako naći balans, nemojte se ustručavati da potražite pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Za ranu seksualizaciju dece nisu odgovorna deca, nego njihovi roditelji
Autor: Zoran Milivojević Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj...
Ako ceo dan nemate vremena za sebe, to nije brižno roditeljstvo, već nedostatak zdravih granica
Šta su granice? Jednostavno je. Granice su „crvene linije” između vas i deteta koje ne bi trebalo da prelazite. One se odnose na dve stvari: poštovanje detetovog sveta koji ima...
Kako da zaustavite negativno traženje pažnje
Po mogućstvu javnim, naočigled svih. Što više ljubopitljivih očiju, to bolje. Umarajuće je, i frustrira, i uvek se dogodi u nezgodno vreme. Ali opet, svakog dana milioni roditelja vode svoju...
Zoran Milivojević: Seksualnost se kao tema nameće deci
Autor: Zoran Milivojević Iako reč „seksi” nikako ne ide uz reč „dete”, sve su prisutnije tendencije koje spajaju ova dva pojma, a koje su prepoznate kao „rana seksualizacija” ili „hiperseksualizacija”...
Nema komentara.