Jeste li roditelj koji sa svojim detetom radi svaki domaći zadatak, umesto njega rešava probleme u školi i s prijateljima, kontroliše svaki njegov korak? Ukoliko ste se prepoznali u ovom opisu, možda ste, a da niste ni svesni, i vi takozvani “helikopter roditelj”.
Foto: Pixabay
Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, obleću oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru. Iako kažu da nisu za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više roditelja koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.
Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.
“Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu”, objašnjava ona.
Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.
“Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu prevashodno zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami uraditi nešto dobro, pa zbog toga uvek mora neko od roditelja da se meša. I sa druge strane, nije dobro zato što deca moraju da naviknu od malena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života”, ističe Milica Grujić.
Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može da razume onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.
“Roditelj treba da bude uključen u život svog deteta, treba da bude zainteresovan za to šta se detetu dešava, a isto tako treba da pripremi i dete i sebe da je normalno da se dešavaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da ne može da se dobije sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći balans, ali je taj balans potreban za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj”, zaključuje Grujić.
Ukoliko niste sigurrni gde je granica i kako naći balans, nemojte se ustručavati da potražite pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
“Sve sam podredila detetu, nemam vremena ni da se istuširam”
Varijante Nemam vremena ni da se istuširam. Ja nisam bitna… Ništa mi nije teško da uradim za dete. Primeri: Mami troipogodišnje Iskre došla je kuma na kafu. Međutim, Iskra insistira...
Dete histeriše u prodavnici da mu se nešto kupi
Opšte mesto: dete plače i viče nasred prodavnice, roditelj u panici gubi kontrolu, okolina negoduje, poneko i cokće. Kako se nositi sa ovom situacijom – objašnjava porodična savetnica Nina Hofman....
Kako pomoći deci da savladaju čitanje: Logoped objašnjava metode i da li je uvek potreban stručnjak
Čitanje i pisanje osnovne su veštine neophodne za celokupan uspeh u životu. Zato i ne čudi što se roditelji najčešće pitaju kako naučiti dete da čita, a ovaj problem posebno...
Zapostavljeno dete: Ja sam previše
Alternativni nazivi: Komunikator ili Oralna tema Ovo je rana tema, koja nastaje kada emocionalne potrebe deteta u periodu između prvih nekoliko meseci i druge godine života nisu zadovoljene. Pošto je...
Nema komentara.