Jeste li roditelj koji sa svojim detetom radi svaki domaći zadatak, umesto njega rešava probleme u školi i s prijateljima, kontroliše svaki njegov korak? Ukoliko ste se prepoznali u ovom opisu, možda ste, a da niste ni svesni, i vi takozvani “helikopter roditelj”.
Foto: Pixabay
Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, obleću oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru. Iako kažu da nisu za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više roditelja koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.
Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.
“Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu”, objašnjava ona.
Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.
“Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu prevashodno zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami uraditi nešto dobro, pa zbog toga uvek mora neko od roditelja da se meša. I sa druge strane, nije dobro zato što deca moraju da naviknu od malena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života”, ističe Milica Grujić.
Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može da razume onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.
“Roditelj treba da bude uključen u život svog deteta, treba da bude zainteresovan za to šta se detetu dešava, a isto tako treba da pripremi i dete i sebe da je normalno da se dešavaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da ne može da se dobije sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći balans, ali je taj balans potreban za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj”, zaključuje Grujić.
Ukoliko niste sigurrni gde je granica i kako naći balans, nemojte se ustručavati da potražite pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Klinički psiholog otkriva znakove dobrih roditelja
Roditelji se danas često pitaju da li dobro vaspitavaju svoju decu. Klinički psiholog, Nadin van der Linden, otkriva znakove dobrih roditelja. Ovo su znaci dobrih roditelja: 1. Dete pokazuje različite...
Izvedite dete u prirodu: evo kako to utiče na njegovo zdravlje i ponašanje
Početkom 1980-ih, biolog sa Univerziteta Harvard po imenu Edvard O. Vilson, predložio je teoriju nazvanu biofilija: da se ljudi instinktivno okreću prema svom prirodnom okruženju. Mnogi roditelji 21. veka sigurno...
Devojčice već sa četiri godine žele da budu mršavije – psiholog o poražavajućim istraživanjima
Dovoljno je da pogledamo profile tinejdžerki na društvenim mrežama i odmah shvatimo šta ističu kao svoje kvalitete i najvažnije atribute. Pre svega, posmatraču neće biti jasno koliko zapravo imaju godina....
Da li godine majke utiču na inteligenciju deteta?
Žene danas uglavnom rađaju kasnije nego što je to bio slučaj sa ženama pre nekoliko decenija, a razlozi za to su brojni. Kada će žena roditi zavisi od mnogo čega...
Nema komentara.