Jeste li roditelj koji sa svojim detetom radi svaki domaći zadatak, umesto njega rešava probleme u školi i s prijateljima, kontroliše svaki njegov korak? Ukoliko ste se prepoznali u ovom opisu, možda ste, a da niste ni svesni, i vi takozvani “helikopter roditelj”.
Foto: Pixabay
Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, obleću oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru. Iako kažu da nisu za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više roditelja koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.
Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.
“Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu”, objašnjava ona.
Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.
“Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu prevashodno zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami uraditi nešto dobro, pa zbog toga uvek mora neko od roditelja da se meša. I sa druge strane, nije dobro zato što deca moraju da naviknu od malena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života”, ističe Milica Grujić.
Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može da razume onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.
“Roditelj treba da bude uključen u život svog deteta, treba da bude zainteresovan za to šta se detetu dešava, a isto tako treba da pripremi i dete i sebe da je normalno da se dešavaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da ne može da se dobije sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći balans, ali je taj balans potreban za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj”, zaključuje Grujić.
Ukoliko niste sigurrni gde je granica i kako naći balans, nemojte se ustručavati da potražite pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Razlike u spavanju kod dece: Dobri spavači i loši spavači
"Dobri spavači" Neka deca odmah po dolasku iz porodilišta uspostavljaju ritam: spavanje, hranjenje... bez ikakvih intervencija s vaše strane. Kada malo porastu i dalje mogu odlično da spavaju, pa vam...
Zašto stres može biti dobar za decu?
Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje Svaki stres je loš i ostavlja posledice, čak trajno narušava zdravlje, zar ne? Zbog toga je naša dužnost da svoju decu...
Dosada je korisno stanje koje nas upozorava da naše vreme ne koristimo kako treba
Roditelji - da vidimo da li se možete identifikovati sa ovakvim scenariom: šestonedeljni je školski raspust. Vaše dete dođe i kaže vam "Meni je dosadno". Da li se to dogada:...
Da li je štetno da dete od 11 godina spava sa roditeljima?
Sa dolaskom novog člana porodice, spajaju se dan i noć, pa roditelji, kako bi sebi obezbedili malo noćnog mira, počinju da stavljaju bebu u svoj krevet. Da li kada prvi...
Nema komentara.