Svega tri do pet odsto mama ne može da doji, ali je samo 19 odsto beba u Srbiji na majčinom mleku

Podaci Unicefa pokazuju da je u Srbiji svega 13 odsto isključivo dojene dece do šestog meseca, kada se preporučuje uvođenje nemlečne ishrane.

U toku je Svetska nedelja promocije dojenja, a statistika pokazuje da je globalni trend dojenja u konstantnom padu, i da se sve manje beba hrani isključivo majčinim mlekom. Podaci bi možda bili drugačiji kada bi roditelji znali koje su sve prednosti dojenja, kako za dete, tako i za majku. Treba pružiti podršku mamama, a ne nuditi instant rešenja, poručuje neonatolog dr Ljiljana Stanković.

Dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju, kaže da je dojenje nastavak veze između majke i deteta, kao što je bila pupčana vrpca u stomaku.

„Beba, inače, punih šest meseci ne može da vidi sebe kao osobu odvojenu od majke. Zato je ta bliskost ili potreba da bude uz mamu, da se hrani na dojci, nešto što je iskonsko i pravo i potreba svakog deteta“, ističe dr Stanković.

Dojenje je, napominje, mnogo više od hrane – to je način da se uspostavi bliskost, da dete zadovolji svoje emotivne potrebe.

Ukazuje da svega tri do pet odsto žena ima medicinski problem zbog kojeg nije u mogućnosti da doji. Međutim, podaci Unicefa pokazuju da je u Srbiji svega 13 odsto isključivo dojene dece do šestog meseca, kada se preporučuje uvođenje nemlečne ishrane.

„Pre četiri godine počeli smo aktivno da radimo na tome i došli smo do 19 odsto isključivo dojene dece sa šest meseci“, rekla je dr Stanković.

U društvu ne postoji dovoljno velika svest, kao ni znanje o važnosti dojenja i prednosti dojenja kako za bebe, tako i za mame. „Žena koja se porodila i doji svoje dete ima mnogo manje krvarenje, manju anemiju, ima manju šansu da dobije karcinom dojke ili jajnika, kasnije i mnogo manju šansu za prelom kuka“, ukazuje dr Stanković.

Formula, s druge strane, ne može da zameni majčino mleko, kada je reč o imunološkoj zaštiti bebe.

„Sve može fabrika da podesi, i minerale, i vitamine, i proteine, ali ono što ne može da dâ, to je imunološka komponenta. Mamino mleko luči antitela, luči imunoglobuline, leukocite, bela krvna zrnca. Mi zovemo to mamino mleko kolostrum -bela krv“, rekla je dr Stanković napominjući da je to temelj budućeg zdravlja.

Zbog svega toga treba pružiti podršku mamama, a ne nuditi instant rešenja koja neće biti dobra za zdravlje.

Izvor: RTS

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img