Svet bi bio veseliji i mudriji da odrasli ne ostavljaju maštu zaturenu u nekoj fioci detinjstva

„Idemo na more“ i „Gledamo u oblake“, u izdanju „Kreativnog centra“, pričaju nam priče o dvojici dečaka i njihovom izmaštanom svetu.

Naša čitalačka publika uvek s radošću iščekuje nova izdanja poznate spisateljice Jasminke Petrović. Zahvaljujući nepretencioznom stilu, koji je blizak deci i mladima, obilju humora i posebnoj toplini kojom zrače njene priče, u njenim knjigama podjednako uživaju i deca i roditelji. U svakoj od njih Jasminka nam otkriva istine ispričane iz perspektive dečjeg sveta i podseća na to na koji način možemo da im pomognemo u savladavanju različitih izazova u doba odrastanja.

Ovog puta Jasminka nas je iznenadila i obradovala slikovnicama koje su namenjene najmlađoj čitalačkoj publici. „Idemo na more“ i „Gledamo u oblake“, u izdanju „Kreativnog centra“, pričaju nam priče o dvojici dečaka i njihovom izmaštanom svetu. U njemu oblaci podsećaju na sneg i dugu, ulične barice liče na morske plićake, a kućni ljubimac se začas pretvori u strašnu ajkulu. Slikovnice je ilustrovala Ana Petrović, koja je svojim prepoznatljivim stilom, bliskim dečjem crtežu i doživljaju sveta, razigrala ove priče i njene junake.

Sa Jasminkom smo razgovarali o tome odakle joj inspiracija za pisanje slikovnica za najmlađe, kako izaći na kraj sa dečjim nestrpljenjem, kao i o tome koliko je mašta važan deo odrastanja.

Kako su nastale slikovnice Idemo na more! i Gledamo u oblake?
Najčešće pišem za školarce. Za mene je to poznat teren, s obzirom na to da sam najviše istraživala taj uzrast – kako psihološki razvoj, tako školska i vanškolska interesovanja. Za nastanak pomenutih knjiga zaslužna su dva međunarodna festivala slikovnica. Jedan je Čigra, koji se održava u Srbiji (Požega), a drugi je Ovca u kutiji, koji se održava u Hrvatskoj (Pazin). Pre nekoliko godina imala sam čast da gostujem na oba festivala i upoznam sjajne stvaraoce za decu i vrsne poznavaoce slikovnica. Zahvaljujući predavanjima, radionicama i tribinama, otvorila su mi se sasvim nova vrata. Postavila sam sebi izazov da se oprobam u pisanju knjiga za decu od dve-tri godine. Ono što sam vrlo brzo naučila jeste da se čitav proces raspada u paramparčad ako verujemo da slikovnice nastaju brzo i lako. Dakle, za nastanak slikovnice potrebni su vreme, trud, pojačana odgovornost i dobar ilustrator. Nekako u to vreme dobila sam i unuke, pa je moja motivacija postala još jača. Slikovnice o oblacima i moru objavili su najpre izdavači iz Zagreba (Knjiga u centru i Kreativna mreža), a nedavno su se pojavile i na domaćem tržištu, u izdanju Kreativnog centra.

Slikovnice su namenjene najmlađima – deci u uzrastu od dve-tri godine. Do sada niste pisali za taj uzrast. Odakle vam inspiracija?
Slikovnica je prva knjiga s kojom se dete susreće u životu. Istraživanja kažu da se deca brže razvijaju ako im se čita od malih nogu, bolje opažaju, lakše uče i otvorenija su za okolinu. Slikovnice uvode decu u svet mašte, umetnosti, književnosti, nauke… U toku putovanja kroz priču posebno je važno emotivno povezivanje deteta s roditeljima ili drugim bliskim odraslim osobama. Ovo su tek neki razlozi zbog kojih sam se upustila u avanturu zvanu – slikovnica. Naravno, uvek su najjači lični razlozi. Poželela sam da budem autorka knjiga koje bih rado čitala svojim unucima.

O čemu se radi u knjigama i koju poruku šaljete deci?
Najpre je nastala slikovnica o oblacima. Glavni junak, dečak Jere, raduje se svakom oblaku – i onom iza koga proviruje sunce, i onom iz kojeg dopire muzika, i onom koji je mračan i strašan. Svaki oblak je najlepši, baš kao što je svako dete posebno i najdivnije na svetu. Želja mi je bila da pokažem raskoš i lepotu različitosti. Ah, kako bi nebo bilo monotono da su svi oblaci isti! A tek kako bi ovaj svet bio dosadan da smo mi, ljudi, u svemu jednaki. Jere ne uspeva da dohvati oblake jer nije baš tako lako ostvariti snove, ipak, život je domišljat, pa je dečaku ponudio neočekivan obrt.

Glavni junak druge slikovnice je Matija. Ovaj dečak se ne može baš pohvaliti strpljenjem, dok mašte ima napretek. Živi u gradu, daleko od mora, i dok se vozi tramvajem, zamišlja da se ljuljuška u čamcu, od snega ne pravi Sneška Belića već plavog kita, a za maskenbal oblači kostim hobotnice. Jedna od čari detinjstva jeste bogata mašta. Sve što nemaju a potrebno im je – deca domaštaju. Ah, kako bi ovaj svet bio veseliji i mudriji da mi, odrasli, ne ostavljamo maštu zaturenu u nekoj fioci detinjstva. Nije uzalud Albert Ajnštajn rekao: „Mašta je važnija od znanja“. Za mene lično more je metafora života – čas je mirno, čas uzburkano. Divno je brčkati se u plićaku, ipak dobro je ponekad zaroniti u čudesni podvodni svet.

Knjige je ilustrovala Ana Petrović. Kako je izgledala vaša saradnja?
Osim što se bavi ilustracijom, Ana je i strip-autorka, poznata po svom stipu Toni Zec. Nas dve smo vrlo uspešno sarađivale na nekoliko knjiga. Slikovnice Gledamo u oblake i Idemo na more! i meni i njoj sasvim su novo iskustvo. Njene tople ilustracije, začinjene duhovitim likovnim rešenjima, daju posebnu atmosferu ovim knjigama. Kada je u pitanju kreativni rad, Ana i ja se dogovaramo brzo i lako. Ali kako obe imamo manjak osećaja za organizaciju, a uz to smo i vrlo detaljne (da ne kažem sporovozne), u kombinaciji smo glavobolja za izdavače i urednike.

U knjizi Idemo na more! govori se, između ostalog, o nestrpljenju deteta da stigne na more. Da li vi volite more, ali i oblake, i da li ste nestrpljivi po prirodi? Dečje nestrpljenje često može da iznervira roditelje. Koji biste savet dali roditeljima da lakše izađu s tim na kraj?
Odgovaram sa tri DA – volim more, volim oblake i nestrpljiva sam po prirodi. U mom slučaju očigledno važi teza – pisac čitavog života piše jednu knjigu, s obzirom na to da se u mojim tekstovima često pojavljuju i more, i oblaci, i nestrpljenje. Kao freelancer, tj. honorarac, sebi mogu da dozvolim višečasovno uživanje u moru i oblacima, i to bez osećaja krivice, a što se tiče nestrpljenja, manje ili više uspevam da ga obuzdam. Lako je nama, odraslima, kad smo već napravili životne izbore i naučili osnove samokontrole, ali šta da rade deca kad ih preplave snažna osećanja? Psiholozi će sigurno imati svoju listu predloga, ja ću radije ostati u svojoj oblasti. Roditelji i deca mogu zajedno čitati knjige i analizirati likove, njihova osećanja i postupke, a onda postepeno preći i na razgovor o ukućanima. O burnim, emotivnim reakcijama efikasnije je razgovarati u mirnom okruženju, nego dok leti perje na sve strane. Čitanje knjige obezbeđuje nam baš takvu opuštenu atmosferu.

U obe knjige govorite o dečjoj mašti i načinu na koji deca posmatraju svet oko sebe. Koliko je danas važno podsticati decu da maštaju i negovati takav pogled na svet?
Mašta je potrebna svima nama, a deci posebno. Pomoću mašte stičemo psihološki i fizički imunitet, uspevamo da rešimo različite kreativne, naučne i životne zadatke, jačamo samopouzdanje, podstičemo radost… Novogodišnji praznici su pravi trenutak za igru i maštanje. Umesto skupih poklona, obradujmo jedni druge rukotvorinama. Izmislimo društvenu igru, napravimo šaljive kućne novine, osmislimo porodični novogodišnji program… Ukažimo deci poverenje i prepustimo se njihovim idejama. Zar ne bi bilo sjajno da Novu godinu dočekamo kostimirani u oblak ili neko morsko biće?

U jednoj knjizi pišete o ljubavi prema moru i dubini, a u drugoj o ljubavi prema oblacima i visini. Da li su to stvari u kojima i vi uživate ili vam je neko drugi bio inspiracija?
Ana i ja smo uložile poseban trud radeći ove dve slikovnice, s obzirom na to da smo ih posvetile bratancima, to jest unucima. Nadamo se da ćete i vi uživati dok sa svojim mališanima gledate u oblake i idete na more.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: