Svetomir Bojanin: Nisu problem fabrike igračaka nego naše strasti i neodmerenosti

Какав смо свет приредили нашој деци у таквом их морамо и подизати..

Светомир Бојанин: Нису проблем фабрике играчака него наше страсти и неодмерености

„Детиња мудрост и дисциплина треба да буду пробуђене. Школа треба да остави места његовом (дететовом) духу и пружи му прилику да се размахне”. Марија Мотесори, „Упијаjyhu ум”, „ДНЦ”, Београд, 2003. стр. 330-331.

Толико је заблуда и погрешних корака учињено баш у ова наша, најновија времена у области васпитања младих и то због неке брзоплетости, а често и неспретности у коришћењу здраворазумског приступа у сагледавању односа међу људима, и положаја човека у свету, чему је сама педагогија склона већ од својих најранијих почетака.

Прва наслућивања о томе да су ставови родитеља битни за ментално здравље деце, покренула су читав ланац пуких логичарења чији су резултати, доживљени као новина у схватањима људског бића и самим тим као „модерни” и као последња реч „саверемене научне мисли”. Цео један корпус захтева и осуда се усмерио ка родитељству, и свакако одмах на патријархалне вредности породице, захтевајући што више „слободе” за децу, и што мање захтева који би имали карактер одлагања непосредних задовољења дечијих жеља у име било чега што је у равни етичких захтева и упућивања ка вишим нивоима естетичности при изборима ствари и начина понашања.

Сећам се, на пример, једне савремене породице у којој је дошло до озбиљног конфликта, који је угрозио и саму њихову брачну заједницу, због те теме о„модерном” u ,,конзервативном” васпитавању деце. Баш почетком самог ручка, који је та породица припремила за рођаке оца породице који су дошли из провинције, и то за лепо постављеним столом у трпезарији, њиховом cину од пет и по година, пало је на памет да не жели да руча за столом са свима њима, него баш доле, на тепиху, тражећи да мати ту, на тепих стави салвету, тањир са супом и прибор за јело. Док је тата покушао да то некако спречи или да забашури пред гостима „ту бруку “, мати се наљутила, „испоштовала”, захтев детета и oбjacнилa је гостима, да је њен муж, ипак остао само један сеоски кабадахија иако је правник, јер је задржао своје „немoгуће понашање према детету” и да он ,,просто није у стању дa схвати савремено васпитање деце”, изразито бесна на свога мужа и на његово „порекло”.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana

Tagovi :dečiji psihijatar, duhovnost, Gordijev čvor mladosti, knjige za roditelje, porodične vrednosti, roditeljstvo, Svetomir Bojanin, vaspitanje

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA

1 komentar.

Luka · 22. 01. 2016 · Reply · Citiraj

I ja sam jeo sa poda, ali danas imam najbolje ponašanje za stolom u širokom krugu ljudi!
Danas ljudi hoće romantičnu vezu sa svojom decom… Užas!
Svaka vam čast što ovoliko sličnih tekstova objavljujete… Nadam se da će doći i do ignorantnih.
Da, selo se iz čoveka ne može isterati, a po najmanje fakultetom, naprotiv!
Sve se uči primerom iz porodice… Ako je porodica u gradu makar 1-2 genaleracije, ima smisla očekivati i gradske manire.
Najgora je zamka malograđanštine…