Светомир Бојанин: Нису проблем фабрике играчака него наше страсти и неодмерености

„Детиња мудрост и дисциплина треба да буду пробуђене. Школа треба да остави места његовом (дететовом) духу и пружи му прилику да се размахне”. Марија Мотесори, „Упијаjyhu ум”, „ДНЦ”, Београд, 2003. стр. 330-331.

Толико је заблуда и погрешних корака учињено баш у ова наша, најновија времена у области васпитања младих и то због неке брзоплетости, а често и неспретности у коришћењу здраворазумског приступа у сагледавању односа међу људима, и положаја човека у свету, чему је сама педагогија склона већ од својих најранијих почетака.

Прва наслућивања о томе да су ставови родитеља битни за ментално здравље деце, покренула су читав ланац пуких логичарења чији су резултати, доживљени као новина у схватањима људског бића и самим тим као „модерни” и као последња реч „саверемене научне мисли”. Цео један корпус захтева и осуда се усмерио ка родитељству, и свакако одмах на патријархалне вредности породице, захтевајући што више „слободе” за децу, и што мање захтева који би имали карактер одлагања непосредних задовољења дечијих жеља у име било чега што је у равни етичких захтева и упућивања ка вишим нивоима естетичности при изборима ствари и начина понашања.

Сећам се, на пример, једне савремене породице у којој је дошло до озбиљног конфликта, који је угрозио и саму њихову брачну заједницу, због те теме о„модерном” u ,,конзервативном” васпитавању деце. Баш почетком самог ручка, који је та породица припремила за рођаке оца породице који су дошли из провинције, и то за лепо постављеним столом у трпезарији, њиховом cину од пет и по година, пало је на памет да не жели да руча за столом са свима њима, него баш доле, на тепиху, тражећи да мати ту, на тепих стави салвету, тањир са супом и прибор за јело. Док је тата покушао да то некако спречи или да забашури пред гостима „ту бруку “, мати се наљутила, „испоштовала”, захтев детета и oбjacнилa је гостима, да је њен муж, ипак остао само један сеоски кабадахија иако је правник, јер је задржао своје „немoгуће понашање према детету” и да он ,,просто није у стању дa схвати савремено васпитање деце”,  изразито бесна на свога мужа и на његово „порекло”.

Lekcije koje sam naučio od svojih roditelja

Neposlušna deca su nesrećna

Kanadski psiholog: Jedno pravilo kojeg se pridržavao dok su mi deca bila mala

Dete nije mali čovek, njemu su potrebni i ljubav i disciplina

Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja

Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...

Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto

Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...

Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja

Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...

Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?

Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...