Od svog osnivanja na Prvoj zdravstvenoj skupštini 1948. godine, i od stupanja na snagu 1950. godine, proslava Svetskog dana zdravlja ima za cilj stvaranje svesti o određenoj zdravstvenoj oblasti koja predstavlja prioritet za svaku godinu.
Pravo na zdravlje jedno je od fundamentalnih prava svakog pojedinca širom sveta. To znači da bi trebalo da svako ima podjednako pravo na zdravstvenu zaštitu bez diskriminacije, ali i na zdrave uslove života – čistu vodu i vazduh, zdrave namirnice i hranu, dostojanstveno radno okruženje i čistu okolinu.
Svetska zdravstvena organizacija je za ovogodišnji slogan odredila „Moje zdravlje, moje pravo“ sa ciljem da se fokus stavi na to da svako ima pravo da se edukuje o svom zdravlju i da ima validan izvor informacija koje bi značile i veću svest o zdravim, odnosno nezdravim faktorima koji utiču na kvalitet života.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, oko 140 zemalja sveta prepoznaju pravo na zdravlje kao nešto što je zakonom zaštićeno i što je deo ustava. Ipak, to ne znači da ove države i sprovode ovaj zakon jednako za sve, pa tako više od 4.5 miliona ljudi širom sveta nema zdravstveno osiguranje koje bi pokrilo čak i osnovne zdravstvene usluge koje su im potrebne.
Osim toga, uticaj čovečanstva na prirodu rezultira sve lošijim uslovima života – pogotovo u urbanijim i naseljenijim sredinama i gradovima, ali i državama sa nižim životnim standardom. To znači da veliki deo čovečanstva nema uslove za zdrav život usled zagađenosti prirode.
Ipak, na zdravlje čoveka danas utiču i mnoge životne navike i brz tempo života. Među najvećim faktorima lošeg kvaliteta života danas najčešće se izdvaja stres, loš kvalitet ili nedovoljno sna i odmora tokom dana, kao i manjak fizičke aktivnosti.
Izvor: Detinjarije.com