Počevši od 12. godine, deca bi trebala da nose maske svaki put kad ih nose i odrasli u situacijama kada je nemoguće održavati socijalnu distancu
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) saopštili su da uopšteno nisu preporučivale da deca između 6 i 11 godina nose maske, ali da bi se takva preporuka trebalo uzeti u obzir u područjima s intenzivnom stopom prenosa virusa i u školskim ustanovama, prenosi Večernji list.
“Počevši od 12. godine, deca bi trebala da nose maske svaki put kad ih nose i odrasli u situacijama kada je nemoguće održavati socijalnu distancu. U pitanju je još uvek najefikasnije sredstvo u borbi protiv koronavirusa”, navedeno je u uputstivma zdravstvenih agencija UN za zdravstvene vlasti država članica.
“Međutim, postoje situacije kad maske mogu značajno ometati proces učenja i imati negativan uticaj na važne školske aktivnosti”, rekli su međunarodni stručnjaci koji su učestvovali u izradi smernica.
Stručnjaci smatraju da manju decu ne bi trebalo terati da nose maske, pogotovo zato što ih ne mogu sama stavljati i skidati na pravi način.
Stručna grupa je rekla da bi deca do pet godina, ukoliko bi nosila maske, trebalo da budu pod stalnim nadzorom.
“Takođe, decu bi trebalo saslušati ukoliko imaju bilo kakvih problema sa nošenjem maski”, naveli su stručnjaci.
Transparentni vizir nudi manju zaštitu od tkanine koja pokriva usta i nos. Prema informacijama prikupljenim širom sveta, samo od 1 do 7 odsto svih slučajeva kovid pozitivnih su deca i mladi mlađi od 18 godina.
Izvor: Nedeljnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.