Nije dobro kada je roditelj 100% responzivan prema detetovim emocijama, jer dete onda nema prostora da diše i nauči da živi sa neprijatnim osećanjima i samo izađe na kraj sa njima.
Zapadni model odgajanja dece polazi od toga da je majka ili da su roditelji ključne osobe za razvoj deteta. Ali u stvarnosti to baš i nije tako.
Ljudi se i dalje oslanjaju na teoriju afektivnog vezivanja, uprkos dokazima da društvena klasa, temperament i kultura mnogo tačnije predviđaju naš život.
Afektivna vezanost deteta sa majkom je veza koju dete sa majkom formira u najranijim godinama predstavlja temelj za njegov dalji život,
Postoje jasni dokazi da se na upravljanje emocijama može uticati u periodu ranog detinjstva, što podvlači koliko je u tome važna uloga roditelja.
Oko 20 procenata opšte populacije ima dezorganizovani atačment; ali među decom koja su pretrpela neki vid zlostavljanja ovaj procenat se penje na 80 procenata.
Kolika je podrška potrebna roditeljima? Kako im pomoći? Kako ih razumeti? Kako im objasniti šta se zapravo dešava sa njihovim detetom?
U razvoju dece jasno se mogu raspoznati tri perioda, koja traju od 5 do 7 godina. Svaki period ima svoje karakteristike i svaki nosi svoje izazove.
Majke u svim delovima sveta najčešće po ceo dan nose svoje bebe i malu decu, ali to uopšte ne znači da obraćaju puno pažnje na njih.
Neki su imali ritualno čitanje bajki za laku noć, a neki drugi imali su besane noći zbog svađa ili nasilja u porodici…
