U februaru 1998. grupa istraživača i lekara na čelu s hirurgom Endruom Vejkfildom objavila je u Lancetu istraživački rad. Smatra se i dan-danas da u celokupnoj istoriji akademskog rada nema gore protumačenog i slabije shvaćenog izveštaja.
Ne postoji univerzalan način rada. Svako dete je priča za sebe. Kao što smo i mi, takozvani normalni ljudi, svako, priča za sebe.
Rizik od ovog oboljenja genetski može da se prenese preko jajne ćelije čak i na drugu generaciju
Danas se terapija za autizam uglavnom svodi na bihejvioralnu terapiju. Međutim, uskoro će možda zaista dolaziti u obliku probiotika
Nova otkrića, iako tek preliminarna, možda su veliki iskorak koji će pomoći doktorima da predvide rizik od razvoja autizma i pre nego što se pojave prvi simptomi.
Biti roditelj je veliki izazov. Biti roditelj deteta sa posebnim potrebama još je veći. Ali svi mi želimo najbolje za naše dete, na ovaj ili onaj način.
Ovo je lice majke koja je do tog trenutka videla samo beskrajne neuspešne pokušaje svoga sina da uspostavi kontakt s decom na igralištu, da pronađe makar jednog druga.
Da li je zaista moguće da naprosto zbog toga što u crevima imaju drugačiji skup bakterija deca mlataraju ručicama, klate se napred-nazad i vrište satima, kao što se dešava s mnogom autističnom decom? Sasvim je moguće.
Britanski lekari otkrili su prvu efektivnu metodu u lečenju autizma, pri kojoj su deca pokazala izuzetan i trajni napredak. U velikoj studiji Univerziteta u Mančesteru, stručnjaci su pokazali da roditelji mogu biti naučeni tehnikama kojima će pomoći deci u boljem komuniciranju.
O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.
