Gledajući tuđu decu kako skaču po kući, sede na stolu, lome cveće, vade stvari iz fioka i frižidera i “dube na glavi”, većina ljudi, onih koji još nisu postali roditelji, pomisli: “Da je moje, ne bi to bilo tako!”.
Roditelji ili staratelji koji se bave bebama i decom trebalo bi pre svega da budu strpljivi kada je ova značajna prekretnica u životu deteta u pitanju. Treba sačekati da dete oseti da može vršiti nuždu samo, bez pritiska odraslih. Za ovaj korak ono mora da pronađe svoj motiv, a ne da to radi da bi zadovoljilo roditelje.
Gledajući unazad, 27 godina kasnije, divim se tome koliko je malo bilo potrebno da se podigne zdravo dete u Nepalskom selu. Većina ljudi je tada svoju decu podizala na isti način na koji su to ljudi radili vekovima unazad, uz puno ljubavi i ne previše stvari.
Bebe, uglavnom, prvo glasno zaplaču, a onda…
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
Zahvaljujući tehnologiji 3D štampe, budući roditelji mogu da dobiju “model” svog deteta i pre nego što se rodi. Kalifornijska kompanija „3D Babies“ koristi 3D ili 4D sonograme kako bi isprintala lutku koja nalikuje detetu dok je još uvek u majčinoj materici.
Bebama obično sve privlači pažnju, ali šta se desi kad po prvi put upoznaju očevog brata blizanca. Sjajan video-snimak postavljen je na Jutjub sa ovakvom scenom. Zbunjena beba upoređuje tatu i strica, a stariji ne mogu da prekinu da se smeju.
