U pojedinim zemljama deca već sa četiri godine uče da čitaju i pišu. U drugim ne počinju pre sedme godine. Da li postoji najbolja formula za uspeh? Odgovor je potražila Melisa Hogenbum.
Srpsku javnost ponovo je uznemirila još jedna knjiga za decu. Na Tviteru je počeo da kruži odlomak iz dečje bajke koji pominje incest. Ovo je samo još jedna u nizu knjiga koje su namenjene deci a koja se čini da je svojim sadržajem i temama neprikladna za njihov uzrast.
Čitanje priča za laku noć je omiljena aktivnost dece, ali kada tu priču ispriča tata ona dobije posebnu čar. Naučnici sa Harvarda su pokazali da je vrlo važno da baš tate treba da čitaju priče deci.
Mnogi odrasli ne čitaju, to im nije ugodan proces ili ne znaju da izaberu kvalitetnu knjigu za sebe i svoju decu.
Међународни дан читања наглас обележава се 1. фебруара већ 11 година у више од 170 земаља како би се указало на важност читања наглас
Prvih pet godina detetovog života je ključno za njegov razvoj, te bi roditelji trebalo posebnu pažnju da usmere na komunikacija sa mališanima, ističu britanski stručnjaci.
Cilj ovog teksta je, između ostalog, da roditeljima dece koja već mogu sama da čitaju ukaže na to da nikako nije trenutak da oni prestanu da im čitaju.
Nekada su u selima putujući pripovedači okupljali decu i odrasle i pričali im bajke: “Bio jednom jedan…” Ali te priče se vremenom gube. Čuvaju ih u “Selu bajki”. I to ne samo za 26. februar, Svetski dan bajki…
Roditelji koji deci čitaju naglas osećaju se kompetentijim, imaju bolji odnos sa svojom decom i manje su izloženi stresu i depresiji. Deca, s druge strane, imaju bolji kognitivni razvoj (mišljenje, rešavanje problema, donošenje odluka), kao i manje problema u ponašanju.
Upravo je to najbolji način da dete stekne čitalačku naviku, jer prijatno vreme sa roditeljem i knjigom stvara kod njega pozitivnu asocijaciju u vezi sa knjigama i čitanjem.
