Gde god pogledate, videćete dete koje drži telefon jednog od roditelja, ili tablet, gleda crtane, ili igra igrice, mirno kao bubica, nema više da deca u restoranima trče oko stolova, u javnom prevozu ili automobilu se ne vrpolje, videćete ih i na klupama u parku
Kako da hrane dete bez telefona? Neće da jede. To znači da su već načinili dete zavisnikom – dete jeda kad gleda u ekran.
Njena desetogodišnja ćerka Vilou i petogodišnji sin Džemson na svoje prve mobilne telefone moraće još da čekaju, jer je za sada prerano da ih imaju.
“Kao nastavnica fizičkog mogu vam reći da nemate pojma koliko su deca nezdrava”, poručila je.
Imamo generaciju dece koja odrasta u zatvorenom prostoru, uz laptop, telefon, video-igrice, 20 dečjih kanala. I to je dete kom niko ne treba, za igru su mu ekrani dovoljni.
Ako su deca nekad mogla bez toga, mogu i današnja deca. Nema među njima razlike, rađaju se čisti ko suza. U šta se pretvaraju i od čega postaju zavisni, do roditelja je.
Neka djeca se noću bude da bi igrala dok roditelji spavaju, zato ujutro ne mogu da ustanu i idu u školu.
Nikada ranije nismo imali generaciju omladine koja se rodila sa internetom, telefonima, tabletima i kompjuterima u rukama. A ta činjenica menja sve.
Tableti i mobilni telefoni često zamenjuju razgovor roditelja s mališanima, a stil života dodatno skraćuje njihov kontakt, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj najmlađih
Posao deteta je kretanje, interakcija, igra, a gledanje TV-a, posebno tableti i video igrice su poslednja opcija koju bi trebalo svesti na minimum ili potpuno ukinuti.
