Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Vremenom uče da su emocije nešto što treba kontrolisati ili sakriti, a ne razumeti. Ali emocije ne nestaju – one samo nađu drugi izlaz. Najčešće kroz ponašanje koje odraslima izgleda „problematično“.
Prema psihologiji boja, boje mogu snažno da utiču na našu podsvest i pokreću nas da reagujemo pozitivno ili negativno, podstiču nas na akciju ili nas umiruju.
Prve simpatije često počinju mnogo ranije nego što roditelji očekuju – već u vrtiću. Iako deluju kao igra, za decu su to prvi mali koraci u upoznavanju emocija i odnosa sa drugima.
Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja. Ali često nije tako lako to učiniti za sebe.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
