Najveća usluga koju možete učiniti svom detetu jeste da ne pokupite igračke za njim ili da ne popustite kad se baci na pod jer, na primer, ne može da gleda crtani.
To što popuštate detetu onda kada ne bi trebalo, nije ljubav, nego vaša nesposobnost da se izborite sa krivicom. Dugoročno, pravite detetu medveđu uslugu, pošto ga svet neće tretirati onako kako ga vi tretirate.
Svet bez ograda je za malog čoveka opasno i zastrašujuće mesto. Ograde kažu: „Dovde možeš ići, ali dalje ne možeš.” Ograde pružaju osećaj bezbednosti i sigurnosti. Ograde vam pomažu da utvrdite gde vam je mesto. Ograde ne dozvoljavaju da uđe nešto loše.
Nećete upropastiti život detetu ako ga povremeno frustrirate, dokle god je vaš odnos generalno blizak i topao. Ako smo većinu vremena posvećeni, ako smo spremni za preispitivanje svojih odluka i spremni da se menjamo, na dobrom smo putu i kada detetu namećemo granice.
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
Dete koje ima razvijen psihološki imunitet lakše će podneti pritisak vršnjaka, znaće kako da se izbori sa kritikama i neće imati potrebu da kroz agresiju prema drugima leči sopstvenu nesigurnost.
