Nećete upropastiti život detetu ako ga povremeno frustrirate, dokle god je vaš odnos generalno blizak i topao. Ako smo većinu vremena posvećeni, ako smo spremni za preispitivanje svojih odluka i spremni da se menjamo, na dobrom smo putu i kada detetu namećemo granice.
Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Priča je zaista odličan primer toga kako decu vrlo često, nesvesno, kako bismo se uklopili u društvene norme i očekivanja drugih ljudi, teramo da ignorišu svoja osećanja.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
