Cilj ovog teksta je, između ostalog, da roditeljima dece koja već mogu sama da čitaju ukaže na to da nikako nije trenutak da oni prestanu da im čitaju.
Roditelji koji deci čitaju naglas osećaju se kompetentijim, imaju bolji odnos sa svojom decom i manje su izloženi stresu i depresiji. Deca, s druge strane, imaju bolji kognitivni razvoj (mišljenje, rešavanje problema, donošenje odluka), kao i manje problema u ponašanju.
Vreme i prostor rezervisani za čitanje su od presudnog značaja da učenik čita iz zadovoljstva. Zbog toga, Centar za učenje i čitanje obiluje policama prepunih knjiga (manje-više oko 20 knjiga po učeniku), kao i foteljama i velikim jastucima gde učenici mogu da se smeste da čitaju
Mladi čitač, dete ili mlada osoba koja još nema dovoljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči o ljudima, o njihovoj unutrašnjoj psihologiji.
Postepeno, deca počinju da cene i vole dobru literaturu. I pri tom shvataju knjigu kao jedan od zanimljivih načina da se provede vreme
Ne samo ovaj preuzimljivi frizer pomaže porodicama da uštede novac za školski pribor, već istovremeno pomaže i mališanima da nauče nešto novo.
Nema potrebe oduzimati im iPad ili kontrolisati koliko sadržaja pregledaju na internetu: ostavite ih same sa knjigama i čekajte da vidite šta će se desiti
Kampanja je nastala u okviru Dentsu Tokyo kreativnog tima s ciljem da vrati bibliotekare u biblioteke.
Učiti decu da čitaju ne znači i učiti ih da vole čitanje. Kako onda od dece načiniti čitaoce? Autor knjige “Odgajanje dece koja čitaju”, Danijel Vilinghem, otkriva neke od važnih činjenica o deci i čitanju.
U današnje vreme, kada je tehnika zagospodarila na svim poljima naših života, posebna veština je postalo vaspitati dete i naučiti ga da knjige voli i da u čitanju uživa.
