Čujemo li mi uvek taj očaj? Kako nam život pokazuje da često ne čujemo. Neuspešno dete nastavljaju da kažnjavaju, kritikuju i zatim potpuno da odbacuju i u porodici i u školi.
Baka je imala oko 75 godina, a na polici je imala divan porcelanski servis sa malim cvetovima biljke dan i noć. Za goste, naravno. Domaćica je odlučila da nam posluži čaj i dok sam se vrtela okolo, pokušavajući da pomognem, razbila sam jednu od ovih šoljica.
Kazne i nagrade su uslovne, ali naša ljubav i pozitivna briga za našu decu bi trebalo da budu bezuslovi. Evo kako da promenite način na koji razgovarate i ponašanje.
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
