Jesu li deca preopterećena kućnim poslovima ili staklenim zvonom pod koje ih gura prekomerna roditeljska briga? Da li su bezbednija ispred ekrana ili dok vise s drveta?
Ruka je delikatni i strukturno složeniji organ koji omogućava umu ne samo da se izrazi, već celom biću da ostvari posebne veze sa svojim okruženjem. Možemo da kažemo da čovek „rukama osvaja svoje okruženje.” Pod vođstvom uma ruke menjaju okruženje a čovek ispunjava svoj zadatak na ovom svetu.
Deca prirodno vole da hodaju i trče. Ono je odvažno, čak hita, kao vojnik koji hrli u pobedu bez obzira na rizik. Zato ga odrasli okružuje zaštitom koja je u stvari prepreka.
Kada dođu u kontakt sa prirodom, deca otkrivaju svoju snagu. Ako su zdrava deca, čak i mlađa od dve godine, jake konstitucije i dobro hranjena, mogu hodati kilometrima.
Šta zaista znači postaviti zdrave granice u odnosima — čak i kada je reč o najbližima? Gabor Mate jasno razdvaja dva zdrava, racionalna izbora od jednog destruktivnog, u koji mnoge porodice nesvesno upadaju.
Ovaj roditeljski strah je razumljiv — dijabetes je ozbiljna hronična bolest koju danas ima sve više ljudi, uključujući i decu. Međutim, važno je razlikovati dve vrste dijabetesa i njihov uzrok.
Diabetes mellitus se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, a posledica je modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres.
