Tableti i mobilni telefoni često zamenjuju razgovor roditelja s mališanima, a stil života dodatno skraćuje njihov kontakt, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj najmlađih
Njen mili dečak nema problem u ponašanju i nije agresivan zato što je vaspitno zapušten, već zato što ima ozbiljne razvojne probleme. On NE MOŽE da razume pravila igre.
Kada dete šuška ili ne izgovara pravilno sve reči, to je uvek simpatično. Međutim, ujedno je i alarm da dete treba da ide kod logopeda.
Mi imamo generacije dece sa kojom se ne razgovara. Dečju pažnju okupira mobilni telefon, i oni samo gledaju klipove ili igraju igrice, što je postalo zamena za razgovor
Čitanje je vrlo kompleksan proces, a pre nego što se savlada, prethodi mu niz različitih sposobnosti koje treba kod dece da se stimulišu i razviju – kaže za Telegraf diplomirani logoped i reedukator psihomotorike, Aleksandra Đorđević
Više od 60 posto dece ima poremećaj govora, osam puta više nego pre 50 godina, kada nam tableti i pametni telefoni nisu bili dostupni.
Mirna Zelić je logoped i porodični i EMDR terapeut. Kao mama osmogodišnje Aline i trodogišnje Nore, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
Данас су деца презаштићена и у својим породицама заузимају централна места. Доступно им је све шта пожеле. У сусрету са школом ти мали принчеви и принцезе откривају да у одељењу има још скоро тридесет других принчева и принцеза који исто мисле да су најбољи, најпаметнији, најлепши…
Roditelji zvani “kvočka” koji svoju decu toliko prezaštićuju da takva deca ulaskom u vrtić ili školski sistem ne mogu da se snađu i postaju frustrirana i agresivna.
Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu?
