Zlatno dete je često produžetak narcisoidnog roditelja. Postaje oličenje savršenstva, „dobro“ ili „posebno“ dete koje odražava sve poželjne kvalitete svojih roditelja.
Poruka da su vrednovana samo zbog uloge koju igraju za roditelje čini da deca brinu da će biti odbačena ili ponižena ako učine vidljivim svoja prava osećanja.
Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju.
Od malih nogu su jedino učeni materijalnim vrednostima, bez ikakve moralne ili vaspitne barijere. Imaju moderne roditelje koji su sa njima drugari, što je mnogo više kul nego biti klasičan roditelj, koji vaspitava.
Suštinski problem je nova pedagogija koja od dece pravi male faraone, deca naviknuta na takav tretman kući dođu u školu gde se tretman nastavlja nažalost izrastaju u narcisoidne osobe nesposobne za život.
Nakon dugih zimskih meseci, sunce konačno počinje češće da se pojavljuje, dani postaju duži, temperature rastu, a priroda najavljuje dolazak proleća. Ipak, umesto očekivanog naleta energije, mnogi ljudi tada osećaju suprotno...
Prve simpatije često počinju mnogo ranije nego što roditelji očekuju – već u vrtiću. Iako deluju kao igra, za decu su to prvi mali koraci u upoznavanju emocija i odnosa sa drugima.
Fotografije sa društvenih mreža često prikazuju krevece ispunjene jastučićima, pletenim ogradicama, baldahinima i plišanim igračkama. Sigurno ste par jednom i sami pomislili kako bi bilo lepo da beba spava u takvom ambijentu.
