Zlatno dete je često produžetak narcisoidnog roditelja. Postaje oličenje savršenstva, „dobro“ ili „posebno“ dete koje odražava sve poželjne kvalitete svojih roditelja.
Poruka da su vrednovana samo zbog uloge koju igraju za roditelje čini da deca brinu da će biti odbačena ili ponižena ako učine vidljivim svoja prava osećanja.
Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces, jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu, a da drugi ne valjaju.
Od malih nogu su jedino učeni materijalnim vrednostima, bez ikakve moralne ili vaspitne barijere. Imaju moderne roditelje koji su sa njima drugari, što je mnogo više kul nego biti klasičan roditelj, koji vaspitava.
Suštinski problem je nova pedagogija koja od dece pravi male faraone, deca naviknuta na takav tretman kući dođu u školu gde se tretman nastavlja nažalost izrastaju u narcisoidne osobe nesposobne za život.
Britanski premijer Kir Starmer najavio je da će za mlađe od 16 godina biti zabranjene društvene mreže i uvedena ograničenja na platforme za igre i lajvstriming.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
