Nezaposlene majke, za treće ili četvrto dete, od 1. januara 2019. godine ostvaruju pravo na materinski dodatak u iznosu 15.000 dinara mesečno, navodi se u rešenju, saopštila je Pokrajinska vlada.
Mislila sam da ću kao zaposlena mama nekako biti pošteđena barem dela tereta majčinstva i vođenja domaćinstva. Ali sam otkrila da je zapravo potpuno obrnuto…
Piše: Marlena Sviličić Vrlo često zavidim svakoj zaposlenoj majci i ne mogu da dočekam dan kad ću i sama zasnovati radni odnos, a prečesto zaboravljam koliko sam privilegovana što ne propuštam ni trenutka njihovog odrastanja. Pamtim gotove sve važne trenutke kao što su prve reči, prva maženja, prve strahove, ispadanje…
„Zar je to fer? Zar je fer da muškarci imaju slobodan, a žena radni vikend? Po meni, to nije fer, a iako moja supruga ne radi posao koji je plaćen i trenutno nema karijeru, to ne umanjuje njenu vrednost u našoj porodici.
Zaposlene majke često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Samo deset procenata zaposlenih majki sebi je dalo najviše ocene.
Ne bih nikad poželela ponovo da radim, da sedim pod nekim neonkama, pred nekim monitorom, sa nekim brojevima, slovima i nestrpljivim ljudima kojima je samo novac u glavi.
Ako bi se ostajanje kući s decom računalo kao posao, te žene bi bile svrstane kako najsrećnije radnice u odnosu na zaposlene u drugim profesijama.
Prestao sam da gledam prljave sudove kao dokaz da moja žena po ceo dan sedi. Umesto toga, sam sam ustao i počeo da ih perem. Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo više da uskačem.
“Kad sam provodila vreme sa ćerkama, osećala sam se krivom što ne radim. Kad sam radila, osećala sam krivicu što nisam sa bliznakinjama.”
Postigli smo balans u životima koji nam je oduvek nedostajao. Osvrćući se unatrag na vreme kada sam u kancelariji radila puno radno vreme, rekla bih da je 70% svih svađa i stresova bilo rezultat toga što sam morala da se posvetim poslu a ne porodici.
