Ako želite da imate pravi, blizak i poverljiv odnos sa svojom decom, nemojte čekati da napune petnaest godina - kupajte ih, povijajte, hranite na flašicu i kašikom, ustajte noću i idite u šetnju preko dana, uvek budite tu - ne bukvalno, već dušom i mislima.
Nije to ništa neobično, već sam vodila slične razgovore. Dok se mi bavimo ovim ili onim deca odrastu. Zašto vam sve ovo pričam? Pazite da se nešto slično i vama ne dogodi. Budite prisutni.
Kada smo mi otvoreni i iskreni u iskazivanju svojih osećanja i deca postaju iskrenija u iskazivanju sopstvenih. Deca počinju da osećaju: odrasli im se poveravaju, pa i oni takođe mogu da se povere.
“Divno je što imate muža koji vam toliko pomaže” komentariše druga doktorka dok moj muž oblači našu ćerku, a ja stojim pored. Kroz glavu mi prolazi jedan tvit “nije to moje dete, nego naše. I ne pomaže, već biva otac”.
Odakle potiče Uskršnji zeka? Ako biste ovo pitanje postavili detetu, verovatno bi najbolji mogući odgovor bio od mame i tate zeke. Ipak, odgovor na ovo pitanje istoričarima ostaje misterija. Niko ne zna tačno.
Finci, Danci i Islanđani godinama se kotiraju kao najsrećniji narodi na svetu. Ukoliko mislite da je to zbog standarda, plata i primanja, niste u pravu jer za njih sreća je nešto sasvim drugo.
Uspeh deteta ne meri se samo ocenama, diplomama ili nagradama. Pravi uspeh ogleda se u samopouzdanju, upornosti, odgovornosti i sposobnosti da bude srećno i ispunjeno. A temelj svega toga postavljaju – roditelji.
