Cilj ovog teksta je, između ostalog, da roditeljima dece koja već mogu sama da čitaju ukaže na to da nikako nije trenutak da oni prestanu da im čitaju.
Autor: M. Rašić “Jesen u mom kraju”, “Kako sam proveo letnji raspust”, “Moja generacija”… Ovo su samo neke od tema koje đaci dobijaju na pismenim zadacima već decenijama. Učiteljice su nam objasnile da te teme ostaju zato što su u funkciji obogaćivanja rečnika, ali u poslednje dve generacije, povlače, jedna stvar…
Ovi crtani filmovi deci su pružali više od puke zabave. Upoznali su ih sa ključnim referencama opšte kulture, naročito u oblasti literature i muzike.
U Strategiji razvoja kulture predlaže se uvođenje različitih izbornih programa, kao i predmeta kultura izražavanja i funkcionalna pismenost
Skrećemo vam pažnju na njih i dajemo ispravke istih, sa ciljem da se nepismenost jednom za svagda iskoreni. Sačuvajmo i poštujmo srpski jezik, jer bez jezika nema ni nacije.
Treba li deca da znaju da čitaju i pišu pre polaska u prvi razred ili je opismenjavanje zadatak škole, dilema je o kojoj se poslednjih godina sve više diskutuje.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević rekao je danas da će se predškolsko obrazovanje novim zakonskim rešenjima tretirati kao “rana pismenost”, a ne kao “čuvanje dece u vrtićima”
Ljudi koji znaju samo to da znanje dele na ,,potrebno”i ,,nepotrebno”, već misle kao robovi, a ne ličnosti.
Mladi čitač, dete ili mlada osoba koja još nema dovoljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči o ljudima, o njihovoj unutrašnjoj psihologiji.
Naša deca nisu ni glupa ni nesposobna, naša deca su živahna, jednako pametna i sposobna i treba ih podsticati, raditi sa njima i dati im jasne ciljeve, smatra profesor srpske književnosti 20. veka Aleksandar Jerkov.
