Pomislimo da nije u redu da jedno dete dobije skup, a drugo tako jeftin poklon, pa onda tom drugom detetu kupimo još nešto, da bi cene bile približno iste.
Kako bi slična prekomerna izloženost slikama novca i srećne potrošnje mogla da ne izazove povećanje nelagodnosti među isključenima, da ne razdraži želje i frustracije mladih sa najvećim nedostatkom novca?
Igračke nisu isključivo igračke, stvorene radi igre. Sem te primarne uloge, one čine gradivne blokove za budućnost našeg deteta. Oni uče našu decu o svetu i o sebi. One šalju poruke i izgrađuju system vrednosti. Ovako bi trebalo svaki mudar roditelj da misli o igračkama koje kupuje svojoj deci.
Dete koje ima razvijen psihološki imunitet lakše će podneti pritisak vršnjaka, znaće kako da se izbori sa kritikama i neće imati potrebu da kroz agresiju prema drugima leči sopstvenu nesigurnost.
Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
