Momčilo Stepanović, koji već 36 godina radi kao učitelj, kaže da su danas veliki problem prezaštićena deca. To su deca umesto kojih sve radi neko drugi, pa i domaće zadatke, a većina njih nema nikakvu obavezu osim škole.
Uz svu ljubav prema decu i sav onaj stres koji nastaje usled težnje ka idealnosti svoje uloge, roditelji lako pogrešno protumače šta ta uloga ima za cilj.
Na koji način tehnologija utiče na razvoj mozga naše dece i šta pod hitno treba menjati u vaspitanju i obrazovanju? O tome je na K1 televiziji govorio dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, autor NTC programa koji predaje u Sloveniji i osnivač Mense u regionu.
„Ali ja hoću samo najbolje!“ Najbolje za koga? Po pravilu, za majku da joj malo ublaži preveliku brigu. Lakše je učiniti, odlučiti, pregovarati nego brinuti hoće li se čedo snaći.
Pišti u njemu anksioznost, nesigurnost. Počinju panični napadi. Čim ostane sam i oslonjen na sebe. Jer nema “bazu” u sebi.
Helikopter deca imaju slabije šanse da nađu i zadrže posao, Možda je to jedno od objašjenja sve učestalije depresije kod mladih.
Ukoliko mislite da decu štitite preuzimajući sve na sebe, znajte da nikoga ne možemo zaštititi – ljude možemo samo OSNAŽITI. I to je to.
Deca kojoj nije bilo dozvoljeno da padnu, oznoje se, oderu kožu, ubodu se na trn, iskuse malo “zdravog” bola, ne mogu da stvore sliku o tome šta je realnost.
„Ono će da mesi! A ja ću posle celu kuhinju da ribam! Umoriću se više od čišćenja nego od kuvanja. Ne treba mi pomoć u kuhinji. Brže ću sama…“
Roditelji koji krče put svom detetu kroz život, uvek iz najbolje namere, trudeći se da nikada ne oseti nezadovoljstvo, zapravo detetu ne čine uslugu.
