Naravno da osećanja ne treba potiskivati, ali toliko insistiranje na njima zapravo će kod deteta stvoriti utisak da je to nešto strašno važno, nešto o čemu treba stalno misliti. Dok, zapravo, čovek 99% vremena ne oseća nikakve posebne emocije.
Umesto da se oslanjaju na sebe same, svoje iskustvo i intuiciju, kao i na ono što je vitalno u vlastitoj tradiciji, današnji nesigurni roditelji traže spas u savetima svetskih eksperata, koji svoje pedagoške savete izdašno nude u knjigama, člancima u časopisima, u TV emisijama.
Ukoliko često o detetu govorite koristeći mi, verovatno je da imate doživljaj simbiotske veze s detetom.
Svako detetovo razmišljanje o samoubistvu, ili rečenica da želi da završi život, je razlog da mi uvek i odmah reagujemo.
Ovaj tata i ja se gledamo u oči i ćutimo. On čeka da ja prva spustim pogled a meni ne pada na pamet da to uradim.
Karantinsko zaključavanje deci i roditeljima pružilo je priliku da učvrste međusobnu ljubav.
Kompjuteri, tableti i telefoni postali su središte i školskog i društvenog života. Situacija ne brine samo roditelje, već i naučnike.
Negativne posledice toga će biti velike, pošto će deca izgubiti radne navike i odnos prema obrazovanju, doživeće da obrazovanje nije nešto što mora da se dešava svakog dana ili da čak i ne mora da ga bude.
U radu s roditeljima susretala sam se s prilično neverovatnim situacijama: da roditelj smatra primerenim da dete predškolskog uzrasta odlučuje o tome gde će porodica provesti odmor, da li će osoba koja ga čuva nastaviti da ga čuva ili ne i slično.
Ne smatrajte svoje dete preplašenim. Jedini način da prevaziđe strah jeste da od vas dobije potvrdu da ono to može.
