Zbog čega onda nastavljamo sa ovim užasnim trendom uskraćivanja deci igre i društvenih aktivnosti, iz kojih toliko nauče, i podvrgavamo ih besmislenom i površnom “akademskom radu” iz koga tako malo dobijaju?
Govor predstavlja važnu stimulaciju razvoja neuronskih mreža, a samim tim i inteligencije kod deteta. U tom kontekstu se može i razmatrati značaj učenja drugog jezika u najranijem periodu života, što može biti izuzetno dobra stimulacija.
Otkud tako nerealni zahtevi koje roditelji postavljaju pred decu i potreba da im se strogo strukturira slobodno vreme te gde je nestala dobra stara dokolica?
Ako se prerano počne sa učenjem i strukturiranjem moglo bi da se desi da deca brzo izgube motivaciju i da ih to preoptereti.
“Šta deca rade umesto da se igraju? Uče.” Vrtić sve više liči na školu, pa vaspitači primećuju da sve manje ostaje za igru, crtanje, trčanje i skakanje.”
Roditelj je prvi učitelj kog će dete imati. Daleko pre nego što uđe u učionicu već je izloženo osnovama jezika i učenja. Od reči koje koristite do aktivnosti koje pružate, vi igrate ključnu ulogu u oblikovanju dečijeg mozga koji je poput sunđera.
Ana Vladimirovna Semjonovič je neuropsiholog, doktor psiholoških nauka, profesor na Katedri za kliničku psihologiju…
Naučnici su u studiji poredili dansku decu koja su u predškolsko krenula sa tek napunjenih šest godina sa onom koja su, zahvaljujući mesecu rođenja, pošla sa gotovo sedam godina.
Treba li deca da znaju da čitaju i pišu pre polaska u prvi razred ili je opismenjavanje zadatak škole, dilema je o kojoj se poslednjih godina sve više diskutuje.
Ljudska sudbina, kako je pokazala nova studija, direktno zavisi od prve tri godine života. Inteligencija, znanja, snalaženje u životu i prostoru, ali i takve “trivijalnosti” kao što je visina zarade, pa i blagostanje društva, čak i lična sreća, zavise od čvrstine veze između pravilne nege i odgoja u ranom uzrastu i načina na koji je detetov razvoj stimulisan od rođenja do treće godine
