U pojedinim zemljama deca već sa četiri godine uče da čitaju i pišu. U drugim ne počinju pre sedme godine. Da li postoji najbolja formula za uspeh? Odgovor je potražila Melisa Hogenbum.
Vrhunski naučnik Tatjana Vladimirovna Černigovska u svom predavanju „Кako naučiti mozak da uči“ govori o tome zašto dečaci i devojčice uče na različite načine i o tajnama koje će proces učenja učiniti lakšim i razumljivijim.
Stručnjaci za obrazovanje u detinjstvu tvrde da deca predškolskog uzrasta najbolje uče kada komuniciraju sa svojim vršnjacima
Veliki broj dece dobije dijagnozu i počinje lečenje od ADHD-a, ne zato što imaju poremećaj, već zbog toga što su nezreli u poređenju sa drugarima iz razreda
Kako godine prolaze na najmlađima je sve veći pritisak. Vreme je da malo popustimo i vratimo radost u njihova detinjstva.
Zbog čega onda nastavljamo sa ovim užasnim trendom uskraćivanja deci igre i društvenih aktivnosti, iz kojih toliko nauče, i podvrgavamo ih besmislenom i površnom “akademskom radu” iz koga tako malo dobijaju?
Govor predstavlja važnu stimulaciju razvoja neuronskih mreža, a samim tim i inteligencije kod deteta. U tom kontekstu se može i razmatrati značaj učenja drugog jezika u najranijem periodu života, što može biti izuzetno dobra stimulacija.
Otkud tako nerealni zahtevi koje roditelji postavljaju pred decu i potreba da im se strogo strukturira slobodno vreme te gde je nestala dobra stara dokolica?
Ako se prerano počne sa učenjem i strukturiranjem moglo bi da se desi da deca brzo izgube motivaciju i da ih to preoptereti.
“Šta deca rade umesto da se igraju? Uče.” Vrtić sve više liči na školu, pa vaspitači primećuju da sve manje ostaje za igru, crtanje, trčanje i skakanje.”
