Piše. Sanja Dutina Dragović Na samopouzdanje utiču geni koje nasleđujemo od roditelja, zaključak je blizanačkih studija. Međutim, nikako ne treba zanemariti uticaj sredine u kojoj dete odrasta – stil roditeljstva, toplinu, kognitivnu stimulaciju i osećaj (fizičke) sigurnosti. Roditelji, direktno ili indirektno, imaju veliki uticaj na dečje samopouzdanje. Kako izgraditi kod…
Koliko je to za mene značilo kao za vijek i vijekov neupitna potvrda da će majka za mene vazda na strašnome mjestu postojati i koliko to za mene dan-danas znači, i obavezuje na najbolji mogući način na nepodleganje svakovrsnoj manipulaciji – rečima ljudskim zaista se ne može opisati.
Posramljivanje ne umanjuje određenu vrstu ponašanja; ono samo umanjuje samopouzdanje. Ovo će možda uticati i na ponašanje, ali koja je cena toga?
U vezi dišeš, ne gušiš se i ne batrgaš. U vezi se ne sramiš sebe, već voliš sebe. Možda čak više nego pre, jer sada je tu još neko ko te voli takvu kakva jesi.
Mnogi roditelji se zaklinju da nikada neće udariti svoje dete, i to je odluka za poštovanje, ali mali broj ljudi obraća pažnju na emocionalno zlostavljanje i šta sve ono podrazumeva.
Mislim da roditelji nisu dovoljno svesni koliko adekvatno prihvatanje i pohvala znače detetu.
Ukoliko nam roditelji ne izgrade ovu veoma važnu osobinu u ranom uzrastu, ostajemo bez nje.
Fizički izgled postaje opsesija devojčica u sve ranijem uzrastu, usled različitih uzora datih putem medija i društvenih mreža. O tim problemima, samopouzdanju i izgledu devojčica govorile su psiholog i kozmetolog.
U knjizi “Samostalna deca su srećnija” (Laguna, 2012), montesori pedagog Hajdi Mejer Hauzer objašnjava koliko je važno ohrabrivanje dece kako bi postala samostalna i samopouzdana:
Sve navedene rečenice prenose poruku da osoba nije sposobna, da je nesamostalna, da nije vredna, odnosno čine jednu emocionalnu ucenu u kojoj se direktno smanjuje samopouzdanje sinova i ćerki.
