Dragi čitaoci, od septembra nastavljamo našu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute, stručnjake za sportsku psihologiju i unapređenje spoljne podrške na razvojnom putu deteta u sportu. Prva pitanja…
Sa jedne strane, trema i strah mogu da budu i pozitivni, u smislu da nateraju osobu da se skoncentriše na odgovaranje ili prezentovanje, i na taj način osoba da svoj maksimum.
Njihov mozak se upravo sada formira, gradeći veze koje će dete upotrebljavati celog života. Rezulati mogu biti frustrirajući za roditelje, ali bar nam je lakše kada znamo zašto je to dobro:
Zadatak roditelja, ali i učitelja, je zato da podstaknu decu da veruju svom instinktu u situacijama opasnosti ali i sreće, da ih nauče da ove osećaje vrednuju uz pomoć logike kako bi im dala smisao i pomogla da donesu najbolju moguću odluku.
Rešila sam da prestanem da brinem o svemu onome što nam oduzima pravo na sreću, što u nama izaziva strah, stres, nesanicu.
Postoje mame koje ne vole mrak jer je strašan, mračan i postoje one koje su decu prepustile mraku, pa ih sada taj mrak plaši.
Za Detinjarije, psiholog Nevena Lovrinčević govori o dečijim strahovima i savetuje kako da roditelji doprinesu njihovom prevazilaženju.
Pošto ljutnja nije osnovno osećanje, ne ohrabrujem njeno slobodno izražavanje, za razliku od osnovnih emocionalnih potreba.
Deca vole da ih plašite pričama. Imaju urođenu potrebu da dožive snažne emocije.
Verovatno neke od pobrojanih saveta već uveliko upražnjavate, ali nije zgoreg proći ceo spisak
