Psiholozi sve više ukazuju na to da ove izmišljene priče o strahu aktiviraju ključne procese u mozgu koji nam pomažu da se nosimo sa neizvesnošću i smanjuju anksioznost koju osećamo zbog događaja u stvarnom svetu.
Strahovi kod dece se menjaju kako ona rastu i razvijaju se. Svaka faza donosi nove izazove, a roditelji mogu da prepoznaju znakove straha kroz ponašanje deteta i pruže mu podršku na pravi način.
Strahovi su prirodan deo odrastanja i javljaju se u različitim fazama detinjstva – od straha od odvajanja, preko mraka i zamišljenih čudovišta, do brige o uspehu u školi – a roditelji mogu igrati ključnu ulogu u njihovom prevazilaženju.
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
