S prvim sunčevim zrakom koji im pogladi lice, ona otvaraju kapke. Ustaju uz kukurikanje pevaca iz dvorišta. Pravo iz kreveta izlaze na travu. Dišu, trče, vrište. Grle psa ili macu, započinju igru koja traje do polaska u školu, a nastavlja se kad se vrate. Tu su i deca iz komšiluka s kojima igraju jurke, žmurke, fudbal. Živela sloboda!
Pravili smo sneška, iglo, sankali se, išli u avanture po šumama i gorama. Deci je najzanimljivije bilo kada smo išli do lovačke čeke…
Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje.
Kako bi bilo kada bi deca na jednom mestu, u okviru jednog termina, imala različite podsticaje? U karate klubu BG Vrapci objedinjeni su gluma, muzika i karate.
Na Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, ustupili smo pero Željku Marinkoviću, tati jedne Lare koja ima Daunov sindrom. Njegovi blogovi o Larinim dogodovštinama i dostignućima nateraće vam suze na oči. Ali od smeha. Ovo je njegova priča…
