Tata kupi mi auto: Željko Marinković
Željko Marinković je učitelj karatea, sociolog, dramski i kreativni pedagog. Kao tata troje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljstvu.
Željko Marinković
Sport za dete je pre svega druženje
Sport za dete je, pre svega, druženje. Druženje je detetu važno zato što kroz njega ono oseća da je bitno i dobija potvrdu sopstvenih vrednosti.
Deca – bića koja imaju potrebu da se kreću
S prvim sunčevim zrakom koji im pogladi lice, ona otvaraju kapke. Ustaju uz kukurikanje pevaca iz dvorišta. Pravo iz kreveta izlaze na travu. Dišu, trče, vrište. Grle psa ili macu, započinju igru koja traje do polaska u školu, a nastavlja se kad se vrate. Tu su i deca iz komšiluka s kojima igraju jurke, žmurke, fudbal. Živela sloboda!
Naša seoska avantura: Po šumama i gorama…
Pravili smo sneška, iglo, sankali se, išli u avanture po šumama i gorama. Deci je najzanimljivije bilo kada smo išli do lovačke čeke…
Ma, ta kreativnost!
Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje.
Gluma + muzika + karate = Karate klub BG Vrapci
Kako bi bilo kada bi deca na jednom mestu, u okviru jednog termina, imala različite podsticaje? U karate klubu BG Vrapci objedinjeni su gluma, muzika i karate.
“Mama, mi smo sva tvoja deca!”
Na Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, ustupili smo pero Željku Marinkoviću, tati jedne Lare koja ima Daunov sindrom. Njegovi blogovi o Larinim dogodovštinama i dostignućima nateraće vam suze na oči. Ali od smeha. Ovo je njegova priča…
