Miloš Krivokapić je novinar i sportski komentator. Kao otac dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
Predstavite nam se kao tata?
Ja sam Miloš, Aleksin i Lukin tata. I ovu najlepšu ulogu na svetu sam dobio 2010. godine kada smo mama Jelena i ja dobili Aleksu. 15 meseci kasnije našu divnu i veselu družinu je upotpunio Luka, i zajedno plovimo kroz sve avanture u mašti i stvarnosti.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Da. Jelena i ja zaista funkcionišemo kao tim u svakom segmentu života. Samim tim i u vaspitanju naša dva dečaka. Razumljivo, postoje stvari za koje je zadužen tata i one koje ne mogu da prođu bez maminog saveta.
Koliko provodite vremena sa svojom decom?
Ja imam tu sreću da moj posao ne podrazumeva onaj najčešći raspored “od devet do pet”, pa mi ostaje dovoljno vremena da se posvetim deci. I veoma sam srećan zbog toga. Ima povremeno i drugačijih situacija, kada odem na Olimpijske igre ili neko prvenstvo pa me nema po mesec dana kod kuće, ali takve situacije nisu česte. Kako njih dvojica rastu, sve više svoje slobodno vreme provode sa drugarima, ali se još uvek iskreno raduju kada organizujemo neke naše zajedničke “akcije”.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Smatram da uopšte nije od presudne važnosti da li nešto smatrate kreativnim ili ne. Ceo život je jedno kreativno putovanje. Deci je najvažnije da im posvetite vreme. A kada ga imate, onda smišljate na koji način će te ga iskoristiti. Ako je rezultat provedenog vremena sa decom osmeh i sreća na njihovim licima, onda je i moje zadovoljstvo potpuno.
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Neminovno utiče. Mada verujem na pozitivan način. Moj posao na televiziji je vezan za sport i delom je zaslužan za njihovu ljubav prema sportu. Luka je nekoliko puta čak pomenuo da želi da bude sportski komentator kada poraste. Nema dileme da će se razmišljanja o tome šta žele da budu kada porastu promeniti još stotinu puta, ali tada nije bilo srećnijeg tate na svetu.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Pretpostavljam da razlika postoji, ali sam ja tata dvojici dečaka pa nisam neko ko može da odgovori na to pitanje. Što se tiče poverenja, smatram da je to od najveće važnosti u vaspitanju dece. I Jelena i ja tome posvećujemo maksimalnu pažnju. Oni znaju da su roditelji uvek tu za njih i da će im mama i tata uvek dati najiskreniji savet. Poverenje je jednako važno i u suprotnom pravcu ali, zavisno od uzrasta, uz određenu dozu kontrole.
Možete li da opišete savršeno dete?
Savršeno dete je za svakog roditelja njegovo dete. Svako od nas je svestan svih njihovih vrlina i mana, ali koliko god vrline voleli a mane prihvatali, vremenom počinjemo i te mane da volimo. Upravo ta kombinacija čini njihovu jedinstvenost koja je za nas kao roditelje savršena.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Nemam neki poseban odnos jer ja ne koristim društvene mreže. Rekao bih da su gubljenje vremena, koje može da se iskoristi na daleko kvalitetniji način. Za sada ih ne koriste ni Aleksa ni Luka, ali sam svestan da će vrlo brzo doći dan kada ću morati o tome da razmišljam. Ne dopada mi se što vidim da za današnju decu ako se nešto nije dogodilo na društvenim mrežama, nije se dogodilo uopšte.
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju “Kuvajmo s decom ” sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Volim kuhinju i ne bežim od nje. Naprotiv. Deca za sada ne pokazuju veliko interesovanje za kulinarske čarolije, osim kada je konzumacija u pitanju. Povremeno iskušavaju magiju igranja sa testom, i to je sve.
Šta kažu Vaša deca o vama kao tati?
To morate njih da pitate 🙂 Rekao bih da sam dobar. Možda pomalo strog, ali dobar.
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Rekao bih da ne postoji univerzalni savet. Svako dete je ličnost za sebe. Provodite vreme sa decom, upoznajte ih, a nakon toga ćete znati šta vam je činiti.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?
Nekima verovatno. Ja ne spadam u tu kategoriju, i siguran sam da decu ne možete da kupite. Možda trenutno, ali im time ne činite nikakvu uslugu. Naša deca ne oskudevaju ni u čemu, ali da bi dobili nešto što žele, moraju da se potrude. Da li je u pitanju škola ili nešto drugo, nije važno. Moraju da nauče da ih u životu ništa neće čekati.
Ragovarala: Dragana Nikolić
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Postnatalna depresija kod tata – 10 stvari koje treba da znate
(Izvor: National Childbirth Trust, UK) Razumljivo je da se fokusiramo na mame u postnatalnom periodu, ali ne zaboravimo i tate kojima je takođe potrebna podrška. Bilo da je u pitanju...
Moderne tate – problematična deca?
Dr Sara Skope-Salivan (Schoppe-Sullivan) je sprovela istraživanje stilova roditeljstva i njihovu vezu s agresivnošću i neprimerenim ponašanjem u školi. Očevi su u ovom istraživanju svrstani u tri grupe: progresivni očevi,...
– Kad porastem, biću Zoki. – Ko je Zoki? – Moj tata.
U ranom uzrastu dete koje je naviklo na pažnju, igru, aktivno prisustvo tate, brže progovori, ranije prohoda, lakše uspostavlja odnose sa vršnjacima. Đorđe (5): - Kad porastem, biću Zoki. -...
Angažovanje očeva ima presudan uticaj na razvoj detetovog samopoštovanja
Važnost očeva U onome što se smatra tradicionalnom porodičnom ćelijom, majka se brine o domaćinstvu, dok otac „zarađuje za hleb” radeći van kuće. Par ima bar jedno dete. U ovom...
Nema komentara.