Predstavite nam se kao tata?
Sa 43 godine sam dobio blizance, dva dečaka, Miloša i Mihaila, koji danas imaju 9 godina. Dakle decu sam dobio relativno kasno što mislim da nije loše iako je lepo i biti mlad otac. Kao i drugim roditeljima, porodica i deca su mi centar sveta. Relativno sam anksiozan otac, iako to obično nisam, ali se popravljam. Od kada sam dobio decu prestao sam da radim vikendom, koji posvecujem njima i porodici. Trudim se da imamo barem 1 ili 2 obroka dnevno svi zajedno za stolom. Veoma mi je važno podizanje moje dece, i moja žena i ja smo posvećeni tome. Pazimo šta jedu, koliko spavaju, koliko vremena provode ispred ekrana. Živimo na selu, zbog vazduha i prirode za njih i za nas. Osnovali smo školu koju moja žena vodi kako bi Miloš i Mihailo imali nešto što mi vidimo kao idealno obrazovanje. Socijalna inteligencija, karakter i kreativnost su nam vrednosti koje razvijamo kod dece, intelektualne sposobnosti se razvijaju same.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Ne, iako se trudim. Mame su po pravilu bolji roditelji od tata jer više vremena, truda i žrtve daju za to nego mi. Moja žena mi je uzor u roditeljstvu i uloga majke je najvažnija i najlepša. Naravno i ja imam svoju ulogu koja nije ista, različita je i trudim se da je ispunim. Taj trud se pre svega ogleda u tome da svaki dan pokušavam da sam sebe promenim na bolje, da budem bolji čovek i da svojim sinovima dam dobar primer. Voleo bih da imaju model koji ce im u budućnosti davati snagu i slobodu a ne sputavati ih.
Koliko porovodite vremena sa svojom decom?
Trudim se sto vise. Čitav vikend i relativno mnogobrojni odmori su posvećeni pre svega njima. Preko radne nedelje se trudim da barem doručkujemo i večeramo zajedno iako često to ne uspevam. Čitamo jedni drugima sat vremena pred spavanje svako veče.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Mislim da deca suviše brzo rastu, naši životi prolaze. Meni je važno da provedem što više vremena sa njima, da izgradim što bliži i čvršći odnos sa njima, da imamo što više zajedničkih uspomena. Ništa drugo u mom životu me ne motiviše više od toga, i ja to ne osećam kao obavezu već kao priliku da obogatim pre svega svoj život. Dakle odgovor na vaše pitanje je što više.
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Pozitivno. Ja sam preduzetnik već dugo godina ii ne primam platu, već je dajem mojim zaposlenim. Čini mi se da je to pozicija slobode koju želim i svojoj deci. Ona podrazumeva veliku žrtvu, rad i preduzimanje rizika, ali to je način života koji su vekovima moji preci živeli i meni je dobar. Dakle moja deca vide svog oca da se bori, da radi, da u toj borbi dobija i gubi, i mislim da je dobro da to vide. Šta god birali da sami rade sutra, mislim da će im biti korisno.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Poverenje u porodici ali i u društvu je esencijalno. Svi moramo da govorimo istinu, i da delamo kako govorimo. Naročito u porodici gde nas 24 sata 7 dana u nedelji male okice gledaju i skeniraju mnogo pomnije i bolje nego što nam se čini.
Nemam žensku decu, ali imam sestričinu koju volim kao da je moje dete. Nisam siguran da je moderno poništavanje razlike u polovima koje dolazi sa zapada uvek srećno i plodonosno, ali znam da je nastavljanje pogrešnih i mutiranih običaja određenog patrijarhata veoma loše. Dakle podizanju moje sestričine prilazimo zajedno sa njenim roditeljima na veoma sličan način kao i ostaloj muškoj deci: aspiracije i očekivanja su veoma slična. Moraju da budu dobri, iskreni i pošteni, da su sposobni ne samo da prebrode iskušenja nego da od njih profitiraju i da u životu budu slobodni i nezavisni. Prošlo je vreme kad smo znali da će muškarci morati da poginu u krvnim osvetama pre svoje 30. godine, pa smo ih tretirali kao starorimljani kraljeve-žrtve iz Frejzerove “Zlatne grane.”
Možete li da opišete savršeno dete?
Svako dete je savršeno. Nažalost to nije uvek slučaj sa roditeljima, iako jeste češće nego što mislimo gledajući spolja.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Sličan kao i sa drugim tehnologijama. Nisam slepi pobornik da je svaka nova tehnologija obavezno dobra, ali nisam ni od onih koji misle da je svaki naučni i tehnološki progres negativan. Društvene mreže imaju dobre funkcije, korisne su i u određenim situacijama igraju veoma veliku pozitivnu funkciju. Isto tako u drugim situacija su regresija i zlo. Sve je u meri i u konkretnoj situaciji. Konkretno, mala deca do nekih srednjih tinejdžerskih godina ne treba da ih koriste, kao sto ne treba da imaju svoje telefone i tablete. Ali meni u određenim situacijama veoma koriste.
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod Vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Hrana je važan, možda najvažniji porodični ritual. Moja deca gledaju odavno kako mama i tata kuvaju, i oni ponekad pripremaju nama svima obroke. U školi to isto rade sa drugarima. Mislim da je važno što ih učimo kuvanju od malih nogu.
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Kažu da me vole. To ohrabruje i zastrašuje.
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Iskoristite najveću ljubav u svom životu, a to je Ljubav prema svojoj deci, da kanališete energiju i promenite se na bolje. Time činite uslugu sebi, svojoj deci ali i čitavoj zajednici.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto“?
Od pamtiveka je to veoma važna ako ne i najvažnija uloga očeva, i ne treba joj prilaziti negativno. Mi očevi smo sekundarni roditelji, manje važni od majki, neka vrsta spoljnih momaka porodice. To da ih zaštitimo, nahranimo, obezbedimo srećno detinjstvo je veoma važna naša uloga. Naravno preterivanje vodi deci koja su narcisoidna i razmažena, drugim rečima nesrećna. Toga se treba paziti. Ali decu treba razmaziti na malim stvarim kako bismo im dali snagu i samopouzdanje da sutra ne posustanu u velikim okršajima koji ih neće zaobići.
Izvor: Detinjarije.com