Tata kupi mi auto: Nikola Petrović

Predstavite nam se kao tata?

Ja zapravo i nisam tata. Gari, dugobradi pas, i Johny su ravnopravni članovi porodice. Devojke nas paze, maze nas, nekada nas ne slušaju i nerviraju nas a nekada su sjajne prema nama dvojici mužjaka. Uglavnom se na kraju, svede na to da se, iako nekada zarežimo na njih, većinom topimo i mašemo repom kada nas pogledaju.

Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?

Vaspitavanje je tema za koju nema priručnika. Čak i kada ga nađete, ispostavi se da nije kompatibilan sa vašim “modelom” deteta. Delimo uloge i koristimo sve metode, uključujemo babe, tetke, komšije i rođake. Timski rad je jedina opcija. Tajna je da provališ kada mamu ubace u crvenu zonu – sekunda pre nego što krene da primenjuje metode po kojim su nas vaspitavali naši roditelji, i da je odmeniš. Sa druge strane, mama je tu da vidi kada sam ja pred fazom “Moji ste i ja ću da vas zdrobim“. Ravnopravni jesmo, ali je mama malo ravnopravnija.

Koliko provodite vremena sa svojom decom?

Sve obaveze planiramo i upišemo u planere. Kada pogledamo taj plan shvatimo koliko smo fokusirani na pogrešne stvari. Niko ne piše u plan “vreme sa ćerkicama 16h-18h” a tek “kvalitetno vreme sa ćerkicama od 16h-18h”. Kada su se rodile, oba puta sam uzeo mesec dana odmora. Vreme koje sam proveo tada sa njima je neprocenljivo, kasnije smo se spontano družili, kao bebe sam ih uvek ja kupao i uživao u tome, sada nadgledam i na uštrb poplave u kupatilu puštam ih da se kupaju same. Koristim svaki trenutak da budem sa njima.

Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?

Potrebno je 5 minuta ako ste 100% prisutni. Ljudi će vam reći da su po ceo dan sa decom, a zapravo su pola tog vremena na telefonu, rade nešto peto i multitaskuju. Oni žele samo da ih saslušate, da ih gledate u oči, da ne razmišljate o klijentima kada ste sa njima. Budite pošteni, ako imate 15 minuta neka tih 15 minuta bude na 100%. Kada u sred pisanja emaila, uđu i kažu dodji da vidiš šta smo nacrtale, ustajem i pravim pauzu, stvarno pogledam, pitam šta mi nije jasno, zbijam šale, pitam da li mogu ja nešto da docrtam… Kvalitet uvek, a kvantitet koliko kad mogu.

Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje dece?

Mali sunđeri su uvek uključeni. Provalio sam ih, ali ne baš odmah. One prate primere, zabole ih ćoše za savete, tako da sam krenuo sve ono što radim da prilagođavam, iako volim da lanem i opsujem, to sve manje radim, one me opominju, već polako pitaju šta radim, zanima ih, stvaraju slike šta bi želele da budu. Ne možemo da im kažemo da je većina poslova koje radimo dosadna i da radimo to da bi zaradili novac, a ni da ih lažemo da je idealno. Nekako sam najsrećniji bio kada su pričale i verovale da je tata ronilac.

Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?

Poverenje je najvažnije i nema veze sa polom, ono što je nekad bilo društveno prihvatljivo ponašanje za devojčice je danas totalno druga dimenzija, za dečake takođe. Nema šablona i moramo da se prilagodimo. Okruženje nas tera da decu učimo nepoverenju prema nepoznatima, nepoverenju prema sistemu, nepoverenju prema ljudima uopšte, a mi treba da ih naučimo da je za poverenje i iskrenost vrednost koju treba da neguju. Težak je zadatak, ali je moguć. Ne lažemo ih, ne umanjujemo loše stvari, i verujemo im. Gradimo za sada, javljam šta smo napravili.

Možete li da opišete savršeno dete?

Zdravo dete koje postavlja pozitivna pitanja. Posle svih humanitarnih akcija koje pravim i poruka pomoći malim hrabrim drugarima, opisao bih ga ovako: Zdravo dete koje ne postavlja pitanje “Zašto samo ja ne mogu da naučim da vozim bicikl” već “Šta bi mogla da uradim da naučim da vozim bicikl”.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?

Ako se koriste za posao super su. Imate priliku da sa svog kauča, dok mazite mačora, podelite ideju sa hiljadama ljudi. Imate šansu da probate javni nastup, da se oprobate u prodaji, da naučite i edukujete, da se povežete, da nađete nekoga u Autraliji i da sa njime razmenite iskustva.
Možete i da gledate sise i guzice, lečite svoj ego, ogovarate, uhodite, verujete svemu što vidite i sebe ukopate. Moj je ovaj prvi način. Upoznao sam toliko sjajnih ljudi sa kojima sada radim neke lepe projekte.

Naš gastro urednik Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo  s decom“ sa dvanaestogodišnjom devojčicom  Jojom,  kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?

Čista i srećna deca ne postoje. Ja bar tako mislim. Kod nas se kuva, sedi na kuhinjskim delovima, mese kifle sa babom, kuva tati kafa, sprema klopa Garavom gospodinu psu. Ne sećam se Nike patika ni da li sam imao Colmar ski odelo kada sam se sankao, ali se sećam mirisa slaninice koju sam pržio sa bakom i kako prelivam taj sos preko kačamaka.

Šta kažu vaša deca o vama kao tati? 

Obično kažu: „Šašavi tata“. Bacaju fore, trude se da me zeznu, da me prevare, nadmudre. Tu vidim svoje rezultate.

Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?

#3 Zlatna pravila

1. Deca prate primer a ne savet. Pokažite im, ne palamudite da je pušenje loše između dva dima.
2. Pričajte sa njima ravnopravno. Pametniji su od vas kada ste bili u tim godinama barem 10 puta.
3. Upišite u rokovnik “vreme sa decom (telefon na off, mozak i srce na ON)”. Pišete i kurtu i murtu a dece niđe u rasporedu.

Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto“?

Najvažniju životnu lekciju sam naučio od stjuardesa. Mnogo pametne neke žene, valjda su gore dok lete bliže Bogovima, pa bolje vide. One kažu jednu mudrost svaki put kada putujete, a putujete svakog dana kada se probudite živi: “Masku uvek prvo stavite sebi, pa tek onda detetu“

Svako može da svodi uloge, ali mi smo ti koji odlučujemo da li ćemo da ih svedemo na “Tata kupi mi auto” ili “Tata ti moj heroj”.

Izvor: Detinjarije.com