Tata kupi mi auto: Vladimir Džodžo

Vladimir Džodžo direktor je kompanije EasyPark – South East Europe. Kao tata dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

Da li je uloga mame i tate u vaspitavanju dece podjednaka? Svedoci smo nekako da je mama uvek prisutna a da tata uvek radi i ima puno obaveza. Da, često radi i mama ali se podrazumeva da je pored svega toga zadužena za kućne poslove i da je u vaspitavanju dece uvek tu. Da li su mame previše opterećene i da li tate podjenako učestvuju u vaspitanju dece i da li ćemo ulogu tate svoditi na “Tata kupi mi auto”? Odgovoriće nam upravo Tate.

Predstavite nam se kao tata?

Ja sam Vladimir, tata sam Mariji i Luki, a suprug Katarini. Tu važnu životnu titulu „tate“ (više volim da me zovu „ćale“ ) stekao sam prvi put 2000.godine a drugi 2006.-e. Pripadam kategoriji iskusnih tata sa „stažom“ od preko 20 godina ( namerno neću reći senior ) i roditeljstvo doživljavam kao sastavni deo životnog puta u kojem sam delom učitelj i vaspitač, a delom prijatelj, savetnik…pa na kraju i sam učenik, jer mislim da se od današnje dece mnogo toga može naučti.

Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?

Dužina uloženog vremena nije toliko važna koliko kvalitet i iskrenost. Naša mama daje od sebe na jedan suptilniji način, uvek dubinski i široko analitički, dok tata u mom slučaju pokušava da bude efikasan, brz i konkretan. U dugom vremenskom periodu to izgleda kao neka “sinusoida” pa nekad vodi više mama, a onda tata uzima vođstvo, ali na kraju je najvažnije da smo postigli neki balans i da vidimo da su sa nama dobra i odgovorna deca.

Koliko porovodite vremena sa svojom decom?

Verovatno nikada nije i neće biti dovoljno. U vrtlogu vremena koje veoma brzo prolazi i života koji ostavlja malo vremena za bilo šta trudim(o) se koliko mogu i dajem(o) sve od sebe da provodimo kvalitetno vreme u tom najboljem društvu na svetu.

Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?

Da bi neko bio kreativan potrebna je inspiracija, a Marija i Luka i njihovo odrastanje su nepresušan izvor tog stimulansa. Kroz različite faze odrastanja svoje dece razvijao sam različite kreativne veštine kako bih bio blizu njihovog načina razmišljanja I “uskočio” u pravom trenutku sa pravim roditeljskim potezom ( savetom, preporukom, utehom…). Obožavam igru i kad god mogu pridružim se, učestvujem…

Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?

Nisam siguran da li mogu lako da odredim tu količinu ? Izgradio sam se u poslu kao profesionalac koji voli ozbiljne izazove i takva pasija i posvećenost poslu se ponekad primećuje kod nas u kući (čitaj: “donosi posao kući”). Zbog istinske demokratije koja vlada ukućani me izlažu kritikama u vezi s tim i ja nekada popustim, a nekada se prepustim tim “čarima rada do kasno u noć”. Sve u svemu, priznajem da moj profesionalni život “krade” ponekad vreme od roditeljstva, ali tešim se opet da se u dugom vremenskom periodu život ipak stvara neki balans, te da ću dobiti ipak “na kraju” prelaznu ocenu kao ćale.

Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?

Stvaranje odgovornosti kod dece i izgradnja poverenja ključni su ciljevi koje svaki roditelj treba da ispuni. Poverenje je baza za odgovornost koja je rekao bih glavna osobina koju smo gradili i izgradili kod naše dece. Kada znaš da su odgovorni ili da su na dobrom putu da to postanu, onda je to dobar temelj za druge važne stvari i možda najbolja ocena kvaliteta roditeljstva kojeg pružamo.

Što se tiče drugog pitanja, moje iskustvo je da razlika u pristupu ženskom i muškom detetu definitivno mora da postoji, ali to se opet može timski balansirati između ženskog i muškog roditelja. To je večita tema:”Majčin sin” ili “Tatina ćera”

Možete li da opišete savršeno dete?

Ne. Ne postoje ni savršena deca, ni savršeni roditelji. Svi ili barem velika većina roditelja imaju ambicije i prirodno žele da im deca budu “savršena”. U našoj porodici se podstičemo da budemo što je moguće bolji i da nas nosi pozitavna energija i dobri ciljevi kojima stremimo.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?

Moja profesija prilično je vezana za društvene mreže i istraživanje njihovog uticaja na zajednice korisnika. Želim da verujem da društvene mreže imaju većinski dobar i pozitivan uticaj na ljude, ali mi se često čini i da se može dati loša ocena. Na primer, često hvatamo sebe u kući fizički prisutne u istoj prostoriji, ali pažnje okrenute ka nekim virtuelnim svetovima, brzim vestima, raznim bitnim i nebitnim temama na portalima, društvenim mrežama… Siguran sam da će ovaj primer prepoznati mnogi, ali ja nisam na kraju siguran da li je to lose ili je dobro i da li ti novi formati virtuelnog života donose lepšu ili ružniju budućnost generacijama koje dolaze. Kako sam pozitivac po prirodi, tako i verujem da će budućnost biti lepa i svetla.

Naš gastro urednik Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju “Kuvajmo s decom ” sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod Vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?

Gastro situacija i aktivnosti u vezi sa njom u našoj kući su uglavnom pozitivne i uglavnom lepo raspoređene na ukućane. Gurmani smo po prirodi i iz te strasti se stvorio i određeni kvalitet i dobar odnos prema pripremi hrane. Moja supruga Katarina je definitivno najaktivnija, ali dosta često joj se pridružuje ćerka Marija, a Luka i ja smo gospodari kuhinje vikendom. Pobornici smo klasične domaće kuhinje, ali ma tu i italijanskih, dalmatinskih pa i orijentalnih izleta. Od baba i deda smo na primer skupljali i skupljamo dobre kulinarske fazone (posebno sam dobar u pripremi sveže sardele na ulju). Tu i tamo moja ćerka i ja eksperimentišemo, ali rezultat ekperimentisanja najčešće sami pojedemo. Ima često i timskih aktivnosti, ali najčešće jedan preuzima ulogu šefa, a pomoćnici serviranje hrane i kasnije najteži deo sređivanje kuhinje.

Šta kažu vaša deca o vama kao tati?

Čini mi se da me u većoj meri hvale i gotive, ali se desi da čujem i razne kritike. Meni je važno da verujem da me doživljavaju kao dobrog i pozitivnog čoveka. Supruga i ja želimo da deca životno iskustvo i pomoć koju im nudimo iskoriste na najbolji način dok se ne osamostale i krenu da stvaraju svoje porodice.

Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?

Na ulazu u manastir Tresije na Kosmaju stoji tabla na kojoj piše: “Ko ne sluša starije, svaku muku dobije.”. Ova mudra poruka univerzalna je formula i za decu i za ljude kada je život i vaspitanje u pitanju. Često se zapitam da li je trebalo bolje da slušam i pažljivije pratim iskustvo svojih roditelja, pa zbog toga često i pokušavam da svoju decu naučim da slušaju moja (tj. naša) iskustva iz života ili o životu. I ovaj dobar savet u stvari ima isti cilj koji sam pomenuo u nekom od prethodnih odgovora: stvaranje odgovornosti kod dece.

Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?

Na žalost, često se dešava da roditelji iz raznih razloga, a najčešće zbog pokušaja da “skrate put”, kupuju pažnju ili ljubav svoje dece. Priznajem da sam se i ja ponekad koristio tom vrstom “bustovanja”, ali ipak većinski i principijelno smo i moja supruga i ja pokušavali (a mislim i uspeli) da kod naše dece kreiramo stvaralačku potrebu i sposobnost da dobre stvari koje žele na neki način zarade. Ja sam na primer od ćaleta dobijao auto na pozajmicu, a svaki sledeći koji sam vozio sam sam zaradio.

Razgovarala: Dragana Nikolić
Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: