Mali podsetnik kako se ponašati kod povišene temperature.
U hladim danima povećava se broj obolelih od prehlade, upala i infekcija uzrokovanih virusima i bakterijama koje neretko prati temperatura, zdrava i prirodna reakcija organizma na infekcije i upale i naša urođena najsnažnija zaštita od virusa i bakterija.
Ona se spušta lekovima tek kada pređe 38,5 Celzijevih stupnjeva, podseća nemački medicinski časopis Apotheken Umschau.
Stepen groznice ne ukazuje nužno na ozbiljnost situacije. Manja bolest može uzrokovati visoku temperaturu, a ponekad ozbiljna bolest ne mora podići telesnu temperaturu.
Posledica blagog povišenja telesne temperature kod groznice je ubrzavanje metabolizma, što pomaže u borbi protiv infekcije ili upale.
Visoka temperatura ili groznica je stanje kada temperatura naraste iznad uobičajenog raspona. Ona se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Na temperaturi iznad 39 Celzijusa mikrobi se ne mogu razmnožavati. Sposobnost organizma da razvije visoke temperature ukazuje na snažan organizam i vitalnost.
Kod visoke temperature ubrzavaju se metabolički procesi za pet do osam puta, povećava se proizvodnja interferona koji sprečavaju razvoj virusa, količina gvožđa u plazmi se smanjuje, a to je važno za sprečavanje rasta bakterija. Istodovremeno se povećava pokretljivost i delovanje belih krvnih zrnaca, koja uništavaju mikrobe.
Kod blago povišene temperature, one koja nije viša od 37,8 stupnjeva, lekari i ne preporučuju spuštanje lekovima jer bi se tako bolest koja je uzrok groznice mogla produžiti. Treba istaknuti da virusi koji uzrokuju prehlade i druge respiratorne infekcije napreduju na normalnoj telesnoj temperaturi, a izazivanjem stanja blago povišene temperature organizam možda želi da eliminiše virus.
Visoka temperatura najčešće se snižava lekovima poput paracetamola, brufena, ibuprofena ili sličnih analgetika i antipiretika.
Pomaže i stavljanje mlakih obloga, a preporučljivo je i tuširanje mlakom vodom.
Lekarsku pomoć treba potražiti ako temperatura dostigne 40 stepeni i ne spušta se bez lekova ni nakon tri dana, a prati je osećaj jake iscrpljenosti.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Vazdušno zagađenje umanjuje kognitivne sposobosti studenata
Nova studija objavljena u časopisu Journal of the Association of Environmental and Resource Economists tražila je uzočno posledičnu vezu između zagađenja vazduha na dan polaganja prijemnih ispita na fakutetima u...
Engleska prva zemlja Evrope koja je maloletnicima zabranila botoks i filere
Engleska je prva zemlja u Evropi koja je maloletnim osobama zabranila botoks i filere kojima se popunjavaju usne. Poziva i druge da to urade i zaštite mlade ljude od neželjenih...
Da li deci treba davati multivitaminske preparate?
Multivitamini nisu neophodni većini zdrave dece koja normalno rastu. Hrana je najbolji izvor hranljivih sastojaka. Redovni obroci i užina mogu pružiti sve hranljive sastojke koji su potrebni većini predškolaca. Iako...
Prof. dr Zoran Vujčić: Umereno znači da dete sme da pojede slatkiš dva puta nedeljno. Ko se još toga drži?
Imajući u vidu to da su naše čitateljke (i) majke, često zbunjene oprečnim informacijama koje im dolaze sa raznih strana – što od pedijatara, drugarica, mama, sa interneta… rešili smo...
Nema komentara.