Sa ciljem da se prepozna i na što bolji način razreši situacija u kojoj je, kako kaže autorka, razgovor besmislen, Štefani Štal savetuje sledeće:
Nažalost, ima situacija u kojima ni sa dobrim argumentima ne možeš da napreduješ, čak i ako onaj drugi nema bolje. Ako sagovornik na tebe primeni svoje iskrivljeno opažanje i svoje projekcije, biješ izgubljenu bitku. Ali upravo zbog toga je važno da vežbaš da razmišljaš u argumentima kako bi mogao bolje da razlikuješ ko od vas dvoje nije u dodiru s realnošću.
Problem se, naime, često sastoji u tome što čovek nije siguran da li je uopšte ispravno procenio situaciju. Moraš, dakle, stvari da vidiš jasno kako se ne bi upleo u besmislenu raspravu s nekim „aršanđelom“. U takvim slučajevima, naime, razgovor nema smisla. Tu pomaže samo spoljno – ili bar unutrašnje – razgraničavanje. Ono sasvim lepo može da se izvrši i u stanju dobrog raspoloženja.
Poremećaj pažnje – kako se razvija i šta se iza njega krije
Na ovom mestu bih još jednom htela da citiram Jensa Korsena, koji za rastanak (razlaz, razdvajanje) predlaže sledeću formulaciju: „Ti si blistava zvezda, ali ponašanje ti je nepovoljno. A pošto, nažalost, insistiraš na svom ponašanju, moram od tebe da se odvojim (rastanem, rastavim).“
Odlomak iz knjige „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj„ – Štefani Štal
Izvor: Detinjarije.com