TikTok je preuzeo decu tokom pandemije i kada su se posle dve godine vratili redovnoj nastavi i obavezama, pokazalo se da to više nisu ista deca i da je jako teško vratiti ih na „stara podešavanja“.
Nastavnici se muče da održe pažnju učenika i izbore se sa „TikTok mozgom“ kako ga nazivaju neki stručnjaci. Svakodnevna višečasovna izloženost brzim i kratkim sadržajima za posledicu ima psihosocijalni i akademski zaostatak kod mladih. Stalna podeljenost pažnje između gledanja video klipova i praćenja nastave čini učenje i čitanje nemogućom misijom.
Multitasking možda zvuči kao dobra stvar, ali se ispostavilo da je u pitanju mit – novija istraživanja pokazala su da pametni telefoni na radnim mestima i u školama dovode do više grešaka, većeg nivoa stresa, smanjuju kognitivnu sposobnost i produktivnost.
Američki psiholog Džin Tvendži utvrdila je da se između 2006. i 2016. dupliralo vreme provedeno ispred ekrana. Knjige ubrzano gube bitku sa elektonskim uređajima – dok je 1995. svakodnevno čitalo 40% učenika četvrtog razreda srednje škole, do 2016. procenat je pao na 16% učenika.
Učenici koji obavljaju neki zadatak dok im je telefon samo u vidnom polju, imaju 20% lošiji učinak zbog slabije pažnje. Što su im više u rukama tokom nastave to imaju lošije ocene. Anketiranje američkih studenata pokazalo je da se 60% njih oseća uznemireno kada nema pristup svom telefonu.
Pandemija je samo pogoršala stvar. Telefoni su ostali bez konkurencije i dnevno vreme pred ekranima povećalo se za 17% od 2019. do 2021. Dnevna upotreba kod dece uzrasta od 8 do 12 godina porasla je na 5,5 sati, a za decu uzrasta od 13 do 18 – na 8,5 sati.
Eksplozija TikToka je tipičan primer kako algoritmi osmišljeni da izazovu zavisnost ruše sve pred sobom. Neuronaučnici koji su proučavali „TikTok mozak“ pokazali su da beskrajno nizanje kratkih video klipova izaziva dopaminske nagrade u mozgu koje čine nemogućim fokusiranje na sporije aktivnosti kao što je nastava.
Izvor: TheHub / Detinjarije.com
