Odnos majka – ćerka je složen, promenljiv i često manje jasan od svih drugih porodičnih odnosa. Istovremeno je i jedan od najvažnijih u psihološkom razvoju žene. Svaka majka nosi u sebi svoju ćerku i svaka ćerka nosi u sebi svoju majku. Od detinjstva pa sve kroz ćerkino odraslo doba javljaju se promene u odnosu majka – ćerka, dolazi do različitih sukoba koji se odražavaju na psihičko zdravlje i majke i ćerke. Razvojne krize kod ćerke podsećaju majku na njene nerazrešene konflikte u toj razvojnoj fazi.
– Na primer, ako je majka imala problem sa odvajanjem od svoje majke kada je bila već odrasla, događa se da bude depresivna ili ljuta i ne prihvati osamostaljivanje svoje ćerke. Majka je prvi izvor ljubavi u ćerkinom životu i obrazac za formiranje ženskog identiteta, a u izboru partnera žena često bira muškarca koji je ponekad sličan ili majci ili ocu. Na primer, prvorođena ćerka zahteva više vremena da bi razvila sopstvenu ličnost zato što je najpodložnija uplitanju majke u njen lični život.
– Moja mama se uvek meša u izbor moje garderobe, raspituje se o mojim drugaricama, ne slaže se sa izborom filmova koje volim da gledam. Ako joj se suprotstavim, viče na mene ili se naljuti. Da li je to mamino uplitanje u moj život?
– Tačno, to je uplitanje tvoje mame u tvoj život. To što viče i ne razgovara sa tobom nije najbolji put rešavanja konflikta. Pokušaj da joj na lep način kažeš kako se tada osećaš, možda se nešto promeni u vašem odnosu. Majke se češće nego očevi otuđuju od ćerki, sklonije su da ih kontrolišu, a ponekad su agresivnije od očeva prema deci i češće ih fizički zloupotrebljavaju.
Različiti tipovi majki
Postoji tip dobre majke, koja je obično nežna i bespomoćna, ne postavlja granice i pravila. Pitanje je da li je to stvarno dobra majka ili ne zna kako da primeni svoja znanja i veštine da bi ćerki omogućila zdrav razvoj. Zatim, tu je i tip majke žrtve, koja ponižava i sebe i ćerku, koja opet, od majke uči šta znači biti žena, a razvija se u porodici gde majka ne poštuje ni sebe ni ćerku. To je slučaj kada majka i ćerka žive u patrijarhalnom sistemu uz dominaciju oca. Majka se oseća bespomoćno, a ponižavanjem ćerke šalje joj poruku da je i ona, samim tim što je žena, manje vredna.
– Da li postoji tip majke koju smatramo istinski dobrom i zrelom osobom, i koja omogućava ćerki zdrav i funkcionalan razvoj? Da, postoji, i to je realno dobra majka koja nije apsolutni spasilac deteta, već mu daje mogućnost da se izbori za sebe. Ta majka poštuje sebe, ali i druge ljude iz svoje okoline uključujući i ćerku, ne dozvoljava da je iko zloupotrebljava. Ona je odgovorna osoba i ne oseća se krivom ako ne uspe da zadovolji baš sve detetove potrebe, a svoje nedostatke otvoreno deli sa odraslom ćerkom i tako joj pomaže da razvije bolji uvid u sopstvenu ličnost – odgovorila je profesorka.
– Koji odnos između majke i ćerke se smatra zdravim i funkcionalnim? Kao i u svakom odnosu između roditelja i deteta, ljubav i saosećajnost su najvažniji i između majke i ćerke. Majka je model za poistovećivanje, a ćerka uči od majke kako se pokazuje ljubav. Granice u odnosu majka – ćerka treba da postoje, ali ne da uskraćuju vreme koje provode zajedno i njihovu jasnu i otvorenu komunikaciju. Izuzetno je važno da ni majka ni ćerka ne očekuju da budu kopija one druge. Svaka ima svoju ličnost, kvalitete, želje i potrebe. Takođe, ni majka ni ćerka ne bi trebalo da okrivljuju jedna drugu za probleme u međusobnom odnosu. Samo zajedničkim naporima i željama majka i ćerka doprinose dobrobiti svog odnosa.
– Majka treba da omogući ćerki zdravo odvajanje i da je podrži na njenom putu ostvarivanja sopstvene ličnosti. Trebalo bi da obe budu empatične i da opraštaju, konflikte treba što pre razrešiti bez borbe moći i ispitivanja ko je u pravu.
Tipova majki koje izazivaju probleme u odnosu sa ćerkom
– Da počnemo sa tipom majki koji se zove narcisoidna majka. To je majka koja ne želi ćerku, već lutku. Dete je njena narcisoidna ekstenzija, što znači da ćerka mora da joj se divi, da joj ugađa i da je podržava u svemu. Ova majka je izuzetno kontrolišuća, njene potrebe su važnije od detetovih, u ličnom životu igra uloge i očekuje divljenje drugih ljudi. Ćerka narcisoidne majke rano nauči da će je majka, ali i drugi voleti ako joj je život poput pozorišne predstave. Kao odrasla osoba, ćerka se oseća prazno, nezadovoljno, sklona je depresiji i bolestima zavisnosti.
– Šta znači narcisoidna ekstenzija? Narcisoidna osoba je ona koja voli samo sebe, divi se svojoj lepoti, uspesima, bogatstvu i dominaciji nad drugim ljudima, sebična je, bilo da se radi o majci ili ocu. Ekstenzija znači proširenje sopstvene ličnosti (od lat. extensio). Narcisoidna majka rađa dete da bi se potvrdila pred samom sobom, porodicom i prijateljima, a dete joj pravi društvo u životu. Takva majka šalje ćerki poruku da joj je ona najbolja prijateljica i da mora ličiti na majku u oblačenju ili navikama, a majka je najsrećnija kada joj kažu da je ćerka njena prava kopija.
Sanja se setila filma Najdraža mama, o jednoj poznatoj holivudskoj glumici koja se loše ophodi prema svojoj usvojenoj ćerki, primetivši da ta majka odgovara ovom opisu, a profesorka se složila i dodala da je majka iz filma odgovarala i tipu majki kontrolora. – To je majka koja postavlja stroga životna pravila i kažnjava ćerku ako ih ne poštuje. Ona određuje način na koji će se ćerka ponašati, kako će se oblačiti, koju će profesiju odabrati, itd. Takva majka je nervozna, rigidna, nezadovoljna i depresivna osoba, ali i zaštićujuća.
– Na red dolazi majka koju karakteriše pitanje Šta će komšije da kažu! Takva majka samo sebe vrednuje kao osobu koja je stvorila takvu ćerku, važno joj je kakav će utisak ćerka ostaviti na komšije i prijatelje, da li će imati uspešnu karijeru i dobar položaj u društvu. Živeći u ovakvoj porodici, ćerka razvija lažnu ličnost, postaje ono što njena majka želi da ona bude, oseća se prazno i beskorisno – gubi kreativnost, teško donosi odluke i postaje konformista.
– Neće vam se svideti ni tip majke koja guši ćerku tako što joj pomaže i onda kada joj ćerka ne traži pomoć. Ova majka je ličnost bez identiteta, ona je samo domaćica i majka, ne prihvata svoja osećanja, negira svoju ljutnju i neraspoloženje, ponaša se kao da je u njenom životu sve savršeno, ne dozvoljava ćerki da odraste i formira sopstvenu ličnost, podržava njenu nezrelost, detinjasto ponašanje i želi da ćerka zauvek ostane uz nju. Retko ko bi poželeo ovakvu majku. Ćerke ovakvih majki obično postaju poslušna deca, ali nemaju slobodnu volju i ne sazrevaju kao ličnosti. Ko bi poželeo takvu majku?
– Veoma slična ovom tipu majke je i majka koja neguje fuziju, sjedinjavanje sa ćerkom. Uspehe i neuspehe ćerke majka doživljava veoma lično, kao sopstvene. Majka se predstavlja kao veoma osetljiva osoba, odmah uskače da pomogne ćerki, ne dozvoljava joj da sama rešava probleme, protivi se ćerkinom osamostaljenju i tako je pasivno uvlači u svoj život. U odnosu sa ćerkom nedostaju granice, ne poštuje se privatnost, majka se meša baš u sve u ćerkinom životu. Takva ćerka u odraslom dobu se oslanja na druge ljude, nesigurna je, sramežljiva, neodgovorna za svoj život i na kraju postaje ista kao i njena majka. Ponekad se ćerka razvija u suprotnom pravcu, postaje buntovnik, može imati probleme u mnogim životnim aspektima kao što su neplanirana, rana trudnoća, promiskuitetno ponašanje i zloupotreba droga.
– Da li su sve te majke svesne šta rade ćerkama? Da li otac može pomoći da majka ne guši ćerku i da joj omogući samostalan život?
– Većina majki misli da sve što rade, poput kontrole, fuzije, prezaštićavanja, rade za ćerkino bolje sutra. Tek kada ćerke dožive veće životne probleme i ako zbog toga majke budu uključene u porodičnu terapiju, korisnu za promenu zavisnog odnosa majka-ćerka, one mogu postati svesne svog pogrešnog ponašanja. U takvom disfunkcionalnom odnosu otac može da pomogne samo ako ima uvid u ono što se događa u porodici i ako je zainteresovan da se uključi u porodičnu terapiju.
– Za one kojima se u mitologijama dopadala Afrodita, evo da čujete o tipu majke zavodnice. To je majka koja flertuje sa svima uključujući i ćerkine momke. U stvari, ona je nesigurna kao žena, ali se trudi da bude moćna, često menja raspoloženja, ima napade besa, a majka i ćerka žive u strahu jedna od druge i lako ulaze u sukobe i u stalnoj su kompeticiji. Seksualna energija kontroliše porodicu, a ćerka dobija poruku od majke da je seksualnost problem jer vodi destrukciji. Ćerka se stidi majčinog ponašanja, ali i sopstvene seksualnosti i ulazi u ulogu zaštitnika svog oca, pogotovo ako je partnerski odnos roditelja narušen majčinim ponašanjem.
– Sledeći tip majke je majka kritizer, često prisutan u mnogim kulturama, pa i u našoj. Majka doživljava ćerku kao svoju refleksiju i zahteva perfekciju. Majčino samopoštovanje je veoma nisko pa kod ćerke ne nalazi dovoljno pozitivnih osobina i živi u nadi da će ćerkina perfekcija popraviti njeno samopoštovanje. Njene kritike nisu dramatične, već su stalne i podmukle. Ćerka živi u konfuziji ne znajući šta majka u stvari hoće od nje, i postaje neuspešna u karijeri i međuljudskim odnosima; povlači se u sebe, izbegava druženje, boji se ljudi, oseća se stalno krivom i nema kontrolu nad sopstvenim životom. Zato bira profesiju u kojoj pomaže ljudima i veruje da je to jedini put da bude prihvaćena i voljena, a u braku se ponaša kao podređena osoba.
– Majka kritizer potpuno liči na moju baku, baš je takva prema mojoj tetki, a mama se zato ljuti na baku. Tetka sve radi da umilostivi baku, muža i sina, ali ništa ne pomaže. Svi misle da je tetka jadna, slaba i da joj nema pomoći. Kako da joj pomognem? – pitala je Tanja, a profesorka je preporučila psihoterapiju.
Zatim smo slušali i o drugim tipovima konfliktnih majki, kao što je tip majke koja uteruje krivicu ćerki i stalno je nezadovoljna svojim životom, depresivna je, stalno je nešto boli, živi u lošem braku, nema dobar odnos sa okolinom, a od ćerke očekuje da joj olakša sve patnje. Ćerka se stalno oseća krivom, posebno kada treba da se odvoji od majke i da uživa u sopstvenim uspesima ili samostalnosti jer majka stalno ističe svoje zasluge za ćerku, koju tako dovodi u poziciju dužnika, pa ova odbacuje sopstvene potrebe i identitet.
I na kraju, tu je i majka koja se ponaša kao noj. Ona minimalizuje osećanja i ćerkine potrebe, trudi se da svet predstavi u ružičastom svetlu, njeno negiranje realnosti skoro uvek je propraćeno ličnim strahovima i brigom. Takva majka šalje poruku da je ona uvek u pravu, a ukoliko ćerka ima psihološke, psihijatrijske ili socijalne probleme, majka ih ne primećuje i ne pomaže joj.
– Kada se majka i ćerka najčešće sukobljavaju? Onda kada majka ima loš brak, kada je samohrana ili nije ostvarila svoje životne ciljeve na profesionalnom ili na socijalnom planu. U tim situacijama majka ima problem odvajanja od ćerke i očekuje da ćerka ostane uz nju ceo život. Tada majka želi da ćerka žrtvuje svoj partnerski odnos i svoje druge potrebe samo da bi ostala uz nju. Majka može biti ljubomorna na ćerku zbog njene mladosti, lepote i uspeha u životu i to može biti razlog pritajenih sukoba. Konzervativni odnos majke prema životu može biti uzrok sukoba sa ćerkom, pogotovo ako je ćerka buntovnik, slobodoumna, kreativna i bez predrasuda, jer se majka u tim situacijama oseća iznevereno i ne može da kontroliše ćerkino ponašanje. Ukoliko majka za sve porodične probleme okrivljuje ćerku, ćerka se oseća kao ’crna ovca’ i nije srećna.
Odlomak iz knjige:
Mila Goldner Vukov
RODITELJI, DOBRO JUTRO
Rana edukacija mladih o pozitivnom roditeljstvu
Psihopolis, Novi Sad, 2022.
www.psihopolis.edu.rs
Dr Mila Goldner Vukov, PhD je magistar i doktor medicinskih nauka. Član je australijskog i novozelandskog Kraljevskog koledža (FRANZCP), bila je docent na Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Radi kao konsultant psihijatar i specijalista je za porodične odnose. U Beogradu je osmislila Školu porodične terapije i ima veliko iskustvo u oblasti opšte, perinatalne, dečije i transkulturalne psihijatrije, kao i iz oblasti pozitivne psihologije. Bavi se prevencijom porodičnih problema, predporođajnom psihologijom i edukacijom mladih koji se pripremaju da osnuju porodicu. Objavila je brojne naučne i stručne radove, autor je ili koautor u više knjiga: Porodica u krizi (1988), Osećajni život savremenog čoveka i droge (1992), Putevi i stranputice porodice – Porodica i mladi (1994) i dr.
Izvor: Detinjarije.com
