Izgleda da posebno porodični život zahteva onu vrstu vremena kakvog nema baš na pretek. Lako je videti te simptome i u odnosu između supružnika i u odnosu između dece i odraslih.
Đovani Batista Torilja "Srećna porodica"
Logika trenutka pogađa delove porodičnog života, i ona je u direktnom sukobu sa logikom porodice. Naime, porodični život ne zahteva ni nešto posebno mnogo rada ni nešto posebno mnogo kapitala, ali zato zahteva mnogo vremena. Parodija je govoriti o „kvalitetnom vremenu“ koje se provodi sa decom, i pod podrazumevati da zauzeti otac i/ili zauzeta majka provode po četvrt sata sa decom na izuzetno visokom nivou između programa za decu na televiziji i vremena za leganje. Nije lako naći životni ritam u kome osobenost porodičnog života – polaganost, organski razvoj, poverenje – dobijaju priliku da procvatu u punoj meri, kada to treba da se učini u vremenu u kome se i muškarci i žene u punoj meri uključuju u napeto i zahtevno tržište rada, dok razlika između rada i slobodnog vremena u sve većoj meri biva izbrisana, a uloge polova istovremeno postaju nejasne i sporne (niko više ne zna šta to znači biti dobar muškarac i dobra žena – to svako ponaosob mora definisati nanovo i nanovo).
“Parodija je govoriti o „kvalitetnom vremenu“ koje se provodi sa decom, i pod podrazumevati da zauzeti otac i/ili zauzeta majka provode po četvrt sata sa decom na izuzetno visokom nivou između programa za decu na televiziji i vremena za leganje.”
To nisu nešto posebno originalna razmatranja. Međutim, porodica kao oblik života ima i druge probleme prouzrokovane tiranijom trenutka, i ja ću se pozabaviti njima.
Prvi problem je povezan sa prenošenjem znanja. On ne pogađa samo roditelje, već i nastavnike svih vrsta. Kada se kultura menja besnom brzinom, po mnogima tako brzo da gubi kontakt sa tlom, onda nije lako videti šta novi naraštaj treba da nauči od prethodnog. Znanje roditelja ne biva bez daljeg shvaćeno kao relevantno. Šta neko ko je rođen četrdesetih godina može da nauči o računarima i njihovoj upotrebi nekoga ko je rođen sedamdesetih? Šta može jedan starac u četrdesetim godinama da ispriča jednom petnaestogodišnjaku o izazovima multietničkog društva? I šta u stvari mama i tata znaju o tome koliko je važno stići do Dalekog Istoka i Latinske Amerike pre nego što se počnu studije, ili zašto ćerka mora prijateljici da pošalje nekoliko SMS poruka na sat da ne bi ostala socijalno izolovana, ili koliko je glupo verovati da politika može da izmeni bilo šta? Što su promene brže i dublje, utoliko problematičnije postaje prenošenje kulture između naraštaja ili, viđeno iz drugog ugla, utoliko deca i mladi postaju mnogo slobodniji da oblikuju sopstvene vrednosti i sopstveni sadržaj života. Trajnosti i kontinuitet gube, spontanost i inovacija pobeđuju. Da li je to dobro ili loše zavisi naravno od sadržaja. Samo ljudi koji nemaju neki svoj sistem vrednosti ii su zaboravili da razmišljaju, veruju da su inovacije bez izuzetka dobre. I gasne komore su u jednom trenutku bile inovacija.
Kult mladosti je prouzrokovan tiranijom trenutka. Drugi problem, povezan sa prethodnim, tiče se ekstremnog obožavanja mladosti u našem vremenu. U skoro svim drugim društvima sem modernog, sazrevanje, odrasla faza života pa čak i starost uživaju visok status. Tek kao odrastao muškarac ili odrasla žena sa sopstvenom decom, postignutom karijerom u produktivnom radu i sigurnim identitetom, čovek stiče poziciju u društvu, i tek onda drugi slušaju šta govori. Nasuprot tome, u modernom svetu koji je lagano izrastao u drugoj polovini dvadesetog veka, postala je vrlina održati se što duže mladim. (…)
Brisanje granica je pogodilo sve druge faze života sem faze mladosti, koja se širi u oba smera. Sedmogodišnjacima se natura jako seksualizirana pop muzika i pritisak mode koji pripadaju pubertetu, a ljudi u četrdesetim istovremeno čuju skoro sa svih strana da je lepo ako ostanu mladi i kul još neko vreme.(…)
U našoj civilizaciji su kult mladosti i prenošenje znanja dva od najozbiljnijih simptoma tiranije trenutka. Jedna kultura koja ne poštuje sazrevanje i starenje, nema nikakvu predstavu o tome odakle dolazi, pa zato ne može ni da nasluti kamo ide.
Odlomak iz knjige “Tiranija trenutka” Tomasa Hilana Eriksena (Biblioteka XX vek, 2003)
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Briga o sebi je obavljanje onih stvari koje nam se NAJMANJE rade
"Briga o sebi (eng. „self-care“) jedna je veoma neprivlačna stvar. To je bacanje na papir svih naših finansijskih dugova, teranje sebe na novu jutarnju rutinu koja je dobra po nas,...
Kad ne znate da kažete NE supružniku, šefu, detetu…
Zamislite scenu, verujem da ste je doživeli, ako ne, onda makar videli: sedite za stolom kod rodbine i neko vas pita: „Hoćeš još malo da ti sipam?” I u vašem...
Običaji za Badnji dan i Božić
Badnji dan Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već...
Muškarac je zdraviji u braku u kojem mu žena zanoveta
Nedavna studija otkrila je da muškarci, koji su u "lošem" braku imaju niži rizik od dijabetesa od muškaraca koji se nalaze u srećnom braku. Sociolozi sa Državnog univerziteta Mičigen i...
1 komentar.