Piše: Snežana Golić, pedagog
Malom detetu je sve oprošteno, a čim krene ozbiljnija socijalizacija (oko trećeg rođendana) uticaj vršnjaka je ogroman.
Porodica je stub zdravog razvoja, to je tačno. A kada? Delom i pre „pogrešnog koraka“ deteta, ali glavna uloga porodice je nakon.
Pošto se u poslednje vreme za svaku grešku deteta na stub srama stavlja cela porodica, roditelji su masovno počeli da negiraju greške svoje dece, da ih kriju i da ih se stide , bežeći od doze prevelike odgovornosti koju ne mogu da podnesu. Ako priznamo – bruka. Beži!!
To značajno umanjuje mogućnost saradnje porodice i ustanove , zajedničkih uticaja na dete, kako bi se nedvosmisleno uticalo na usvajanje novog modela ponašanja deteta, kada ponovo dođe u sličnu situaciju.
Posebno je loše što cele porodice olako okrivljuju i ljudi koji rade sa decom. Čim se u razgovoru oseti loptica krivice koja se vešto prebacuje sa jedne na drugu stranu , čitav problem se razvodnjava i svi se povlače, a dete ostaje bez važne lekcije.
Koliko puta ste sreli pijanistu čije dete u pubertetu sluša narodnjake ? Poznajete li porodice gde jedno dete apsolutno poštuje sva socijalna pravila, dok drugo ima hobi – kršenje istih? To su izuzetno česte pojave.
Tek kada dodje do konkretnog problema u vrtiću i školi možete upoznati i prepoznati zdrave porodice ili pak nezainteresovane, nemotivisane, slabe…
A i jedni i drugi mogu biti pozvani sa istom informacijom iz ustanove koju dete pohadja i NE TREBA DA SE STIDE.
Deca nemaju iskustva koja imaju odrasli, radoznalija su, opuštenija, bezobzirnija, površnija i ponavljam, bez izuzetka, pod priličnim uticajem vršnjaka (razmila je u meri). Sve to dovodi do jako važne konstatacije – i iz potpuno zdravih porodica, kulturnih i punih ljubavi , posvećenih deci i sa pravim vrednostima koje neguju, dolaze deca koja prave probleme. Deca su to.
Nakon prve negativne informacije, od strane ustanove koju dete pohađa, uočava se drastična razlika među porodicama i tada porodica ima veoma značajnu ulogu. Osvešćeni roditelji trenutni problem shvatiće kao deo odrastanja i vreme za važnu lekciju. Neće se stideti i neće bežati. Biće odgovorni i uporni u rešavanju, spremni da svoje dete nauče šta znači reč „izvini“ i kako se koristi. Pratiće detaljnije svoje dete, jer svaka promena obično zahteva duži proces i biti zahvalni što su saznali za problem na vreme.
Naravno, ja sam uvek za prevenciju i puno razgovora sa decom na sve važne teme. Mnoga deca koja krše pravila, znaju ista u pola noći, ali ih ponesu emocije, dokazivanje i unutrašnji nemiri. Tako da često nisu izostale roditeljske lekcije, ali ipak je „mladost-ludost“ pobedila u datom trenutku.
Ne opravavam loše ponašanje, sa posebnim akcentom na ono koje nekoga povređuje, ali moramo razgraničiti da nije isto prvi i peti put.
Ako ne okrivljujemo jedni druge, daleko je veća šansa da se roditelji ponosno pojave na razgovoru i da prvu grešku pretvore u poslednju.
Izvor: Detinjarije.com