Tradicije odrastanja: Deca Aboridžini – došljaci iz snova

Piše: Jovana Papan

Aboridžini su domorodački narod australijskog kontinenta, i smatra se da je njihova kultura najstarija svetska kultura koja se u kontinuitetu održala do današnjih dana. Milenijumima, oni su živeli kao lovačko i polunomadsko društvo, u konstantom kretanju i selidbi. U tradicionalnom aboridžinskom sistemu verovanja, postoji epoha nazvana Vreme sna u kojoj su stvaraoci, zvani Prvi Ljudi, išli Australijom i imenovali sve stvari.

Za Aboridžine deca imaju veoma značajnu društvenu ulogu, a zajednica je aktivno uključena u vaspitavanje, obrazovanje i brigu o svakom detetu. Evropljani su još pri prvim doseljavanjima na Australijski kontinent primetili da aboridžinska deca ostavljaju utisak izuzetne veselosti, životne radosti i lične nezavisnosti. Čini se da nijedan narod decu ne tretira sa toliko uvažavanja i udovoljavanja, i mnogi antropolozi su australijske Aboridžine proglasili za najpedocentričnije društvo ikada proučavano. Čim novorođenče stigne u zajednicu, ono postaje centar zbivanja i svi članovi grupe ga uz puno ljubavi obasipaju pažnjom. Čitav klan neprestano pomaže roditeljima, pa čak i da nekim nesrećnim slučajem izgubi roditelje, dete ne oseća tako veliki gubitak, budući da oseća veliku bliskost sa svim ljudima koji ga okružuju.

Duša od snova

Samo začeće deteta, prema tradicionalnom verovanju, odvija se u Vremenu snova jednako koliko i na javi. Zapravo, seksualnim odnosom začinje se samo fizička supstanca deteta, dok se njegova duša začinje u snovima. Aboridžini veruju da nerođeno dete objavljuje svoje prisustvo još pre začeća – bilo u obliku vizije, sna, neobičnog događaja ili na primer bolesti izazvane ishranom. Novi život koji je izabrao da uđe u ženino telo, zapravo je potpuno nezavisno biće, koje potiče iz daleke prošlosti, i živi u dubinama voda. Prema verovanju, duh-dete je veličine ljudskog prsta, ima spojene nožne prste a telo mu je pokriveno dlakom. Veoma je pametno, ali može i da bude opasno, izuzev za buduće roditelje.

Vaspitavanje deteta i njegovo pripremanje za život u zajednici započinje još i pre rođenja – trudnice imaju običaj da razgovaraju sa plodom u materici, prenoseći mu tradicionalna znanja, običaje, porodičnu istoriju, mitove, a nastavljajući sa tom praksom i nakon što se dete rodi.

Nakon porođaja, majka uzima posteljicu i zakopava je u zemlju. To parče zemlje je jedino koje će dete kad odraste lično posedovati, i ono postaje tzv. “Majka zemlja”. Pupčana vrpca obično se stavlja oko bebinog vrata, i veoma pažljivo se čuva, jer se veruje da bi njen gubitak uzrokovao detetovu smrt.

6 loših saveta koje dajemo deci i šta treba da im govorimo umesto toga

Kako biti roditelj kad bebe odrastu?

Od “mamine maze” do samostalnog mališana

Šta znači biti dobar roditelj (sa stanovišta jednog pedijatra)

Ne kršite pravila koja ste sami postavili – pogrešne poruke koje šaljemo deci

Naravno da roditelji svojoj deci žele najbolje, ali se često desi da ih preteranom zaštitom i ljubavlju povrede. Mogu slati mešane signale, ignorisati detetove poruke ili kršiti pravila koja su...

Šta da radim ako tuđe dete udari moje?

Kada je naše dete povređeno, bez obzira na okolnosti, to će odmah probuditi zaštitnički instinkt. Da, sigurno ćete misliti kako otac deteta koje je povredilo vaše nema nikakvu disciplinu, ili...

Ako ne želite da vidite na bilbordu, ne stavljajte ni na društvene mreže

Internet je prostor koji definitivno ne treba potceniti, u bilo kom smislu, a opet se dešava da ga nekad itekako potcenimo. „Sve što se nalazi na internetu ne znači da...

Majka, kako ste uopšte smeli da se razbolite?

Piše: Jasmina Jovanović Život, ovaj kratki, neizvestan i brzinski kakav jeste nikada nisam uzimala zdravo za gotovo. Ni ovo trošno i propadljivo ljudsko telo nikada nisam zapostavljala i ponašala se...