Tradicije odrastanja: Deca Aboridžini – došljaci iz snova

Piše: Jovana Papan

Aboridžini su domorodački narod australijskog kontinenta, i smatra se da je njihova kultura najstarija svetska kultura koja se u kontinuitetu održala do današnjih dana. Milenijumima, oni su živeli kao lovačko i polunomadsko društvo, u konstantom kretanju i selidbi. U tradicionalnom aboridžinskom sistemu verovanja, postoji epoha nazvana Vreme sna u kojoj su stvaraoci, zvani Prvi Ljudi, išli Australijom i imenovali sve stvari.

Za Aboridžine deca imaju veoma značajnu društvenu ulogu, a zajednica je aktivno uključena u vaspitavanje, obrazovanje i brigu o svakom detetu. Evropljani su još pri prvim doseljavanjima na Australijski kontinent primetili da aboridžinska deca ostavljaju utisak izuzetne veselosti, životne radosti i lične nezavisnosti. Čini se da nijedan narod decu ne tretira sa toliko uvažavanja i udovoljavanja, i mnogi antropolozi su australijske Aboridžine proglasili za najpedocentričnije društvo ikada proučavano. Čim novorođenče stigne u zajednicu, ono postaje centar zbivanja i svi članovi grupe ga uz puno ljubavi obasipaju pažnjom. Čitav klan neprestano pomaže roditeljima, pa čak i da nekim nesrećnim slučajem izgubi roditelje, dete ne oseća tako veliki gubitak, budući da oseća veliku bliskost sa svim ljudima koji ga okružuju.

Duša od snova

Samo začeće deteta, prema tradicionalnom verovanju, odvija se u Vremenu snova jednako koliko i na javi. Zapravo, seksualnim odnosom začinje se samo fizička supstanca deteta, dok se njegova duša začinje u snovima. Aboridžini veruju da nerođeno dete objavljuje svoje prisustvo još pre začeća – bilo u obliku vizije, sna, neobičnog događaja ili na primer bolesti izazvane ishranom. Novi život koji je izabrao da uđe u ženino telo, zapravo je potpuno nezavisno biće, koje potiče iz daleke prošlosti, i živi u dubinama voda. Prema verovanju, duh-dete je veličine ljudskog prsta, ima spojene nožne prste a telo mu je pokriveno dlakom. Veoma je pametno, ali može i da bude opasno, izuzev za buduće roditelje.

Vaspitavanje deteta i njegovo pripremanje za život u zajednici započinje još i pre rođenja – trudnice imaju običaj da razgovaraju sa plodom u materici, prenoseći mu tradicionalna znanja, običaje, porodičnu istoriju, mitove, a nastavljajući sa tom praksom i nakon što se dete rodi.

Nakon porođaja, majka uzima posteljicu i zakopava je u zemlju. To parče zemlje je jedino koje će dete kad odraste lično posedovati, i ono postaje tzv. “Majka zemlja”. Pupčana vrpca obično se stavlja oko bebinog vrata, i veoma pažljivo se čuva, jer se veruje da bi njen gubitak uzrokovao detetovu smrt.

Kako da ne “poludite” od svoje dece?

10 stvari kojima bi trebalo da naučite dete pre nego što postane tinejdžer

Igranje oružjem i oruđem – ,,normalni“ deo svakog (praistorijskog) detinjstva

Majčinstvo u 20/30/40-im: Snežana Golić

Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca

Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...

Kafić ili dečiji vrtić?

Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...

Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!

DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...

Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!

Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...