Tradicije odrastanja: Deca Aboridžini – došljaci iz snova

Piše: Jovana Papan

Aboridžini su domorodački narod australijskog kontinenta, i smatra se da je njihova kultura najstarija svetska kultura koja se u kontinuitetu održala do današnjih dana. Milenijumima, oni su živeli kao lovačko i polunomadsko društvo, u konstantom kretanju i selidbi. U tradicionalnom aboridžinskom sistemu verovanja, postoji epoha nazvana Vreme sna u kojoj su stvaraoci, zvani Prvi Ljudi, išli Australijom i imenovali sve stvari.

Za Aboridžine deca imaju veoma značajnu društvenu ulogu, a zajednica je aktivno uključena u vaspitavanje, obrazovanje i brigu o svakom detetu. Evropljani su još pri prvim doseljavanjima na Australijski kontinent primetili da aboridžinska deca ostavljaju utisak izuzetne veselosti, životne radosti i lične nezavisnosti. Čini se da nijedan narod decu ne tretira sa toliko uvažavanja i udovoljavanja, i mnogi antropolozi su australijske Aboridžine proglasili za najpedocentričnije društvo ikada proučavano. Čim novorođenče stigne u zajednicu, ono postaje centar zbivanja i svi članovi grupe ga uz puno ljubavi obasipaju pažnjom. Čitav klan neprestano pomaže roditeljima, pa čak i da nekim nesrećnim slučajem izgubi roditelje, dete ne oseća tako veliki gubitak, budući da oseća veliku bliskost sa svim ljudima koji ga okružuju.

Duša od snova

Samo začeće deteta, prema tradicionalnom verovanju, odvija se u Vremenu snova jednako koliko i na javi. Zapravo, seksualnim odnosom začinje se samo fizička supstanca deteta, dok se njegova duša začinje u snovima. Aboridžini veruju da nerođeno dete objavljuje svoje prisustvo još pre začeća – bilo u obliku vizije, sna, neobičnog događaja ili na primer bolesti izazvane ishranom. Novi život koji je izabrao da uđe u ženino telo, zapravo je potpuno nezavisno biće, koje potiče iz daleke prošlosti, i živi u dubinama voda. Prema verovanju, duh-dete je veličine ljudskog prsta, ima spojene nožne prste a telo mu je pokriveno dlakom. Veoma je pametno, ali može i da bude opasno, izuzev za buduće roditelje.

Vaspitavanje deteta i njegovo pripremanje za život u zajednici započinje još i pre rođenja – trudnice imaju običaj da razgovaraju sa plodom u materici, prenoseći mu tradicionalna znanja, običaje, porodičnu istoriju, mitove, a nastavljajući sa tom praksom i nakon što se dete rodi.

Nakon porođaja, majka uzima posteljicu i zakopava je u zemlju. To parče zemlje je jedino koje će dete kad odraste lično posedovati, i ono postaje tzv. “Majka zemlja”. Pupčana vrpca obično se stavlja oko bebinog vrata, i veoma pažljivo se čuva, jer se veruje da bi njen gubitak uzrokovao detetovu smrt.

Kako prekinuti dečije moljakanje?

Tate, pustite ih da vam se „penju na glavu“ da se kasnije ne biste kajali

18 maminih pravila za korišćenje mobilnog telefona

Kako uspavati dete u 100 jednostavnih koraka

Maja Uzelac: Ljudi se čude što se toliko radujem svojoj deci

Sreća je pored mora, bez dece ...u zagrljaju voljene osobe, letnjeg dana - kažu rezultati istraživanja. Jbg videla sam na instagramu. Dobitak u osećaju sreće od bivanja s romantičnim partnerom,...

Zašto današnja deca ne žele da odrastu?

Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje   Da li današnja deca pokušavaju da izbegnu odrastanje? Džin Tvendži, američki psiholog i autorka knjige "I-generacija: Zašto današnja super-povezana deca rastu u...

Iva Gajić, SBB kompanija: Zašto je EON platforma najbolji izbor za bezbrižno detinjstvo?

Detinjstvo ste proveli na malim ekranima i ta ljubav vas je vodila kroz život. Kada te shvatili da su mediji ono čime želite da se bavite, iako je poznato da...

Memedović: ekološku borbu gubimo jer decu nismo naučili pravom odnosu prema prirodi

Bitku za zaštitu životne sredine građani Srbije vode na ulici jer nisu naučili decu ispravnom odnosu prema prirodi, rekao je Jovan Memedović, novinar i autor serijala Savim prirodno, na 36....