Da bi Srbija odložila demografsku katastrofu koja je očekuje već za vek ili dva, potrebno je obezbediti da naredne generacije budu brojne kao i postojeća. Proporcija ove borbe je jasna – 100 prosečnih majki trebalo bi da rode ukupno 210 dece. Najveći problem, već je jasno, biće motivacija žena da rode prvo, kao i treće dete.
Da bi popravila sumornu demografsku „krvnu sliku“ Srbije, država je osmislila niz poteza čiji će cilj biti podsticanje rađanja. Nove mere biće isprobane tokom jednogodišnje primene u četiri pilot opštine širom Srbije.
Kako za „Novosti“ kaže ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović pilot opštine biće izabrane tako da najbolje uvažavaju karakteristike određenih delova Srbije. Cilj njenog tima jeste promena propisa, kako bi se novim zakonima postigao cilj – rađanje većeg broja dece.
– Primećeno je da na obodu Beograda majke mnogo vremena gube na prevoz dece do vrtića i škola, i zato ćemo tu probati sa organizovanim prevozom dece – objašnjava ministarka Đukić Dejanović. – Izvesno je da će po jedna pilot opština za nove mere biti na jugoistoku zemlje gde postoji potreba za više edukacije i informisanje stanovništva o reproduktivnom zdravlju. Nove mere biće testirane i u jednoj šumadijskoj, kao i jednoj višenacionalnoj opštini, kakvih je više u Vojvodini.
Suština novih mera biće konkretna pomoć u rešavanju problema. „Beogradski ključ“ podrazumevaće rad asistenata koji će brinuti o prevozu dece. Na jugu će država pokušati da podstakne proizvodnju i ekonomsko jačanje porodice, kako bi se majke odlučile na rađanje. Sličan paket spreman je i za centralni i severni deo Republike.
Podatak koji je u fokusu demografa jeste da je čak trećina žena pri kraju reproduktivnog perioda, starosti 30 i 34 godine, bez dece. Ovaj procenat u Beogradu drastično je veći i iznosi 43 odsto. Prosečna Srpkinja stara više od 30 godina koja nije zasnovala porodicu, ima visoko ili više obrazovanje, sama je i najčešće živi u gradu.
Nasuprot ovom profilu, najviše naslednika rađaju žene bez osnovne škole, a njihov prosečni skor je gotovo 2,5 dece po jednoj majci. Situacija je najteža kod visokoobrazovanih žena, koje u proseku imaju po 1,37 dece. Najveći natalitet u Srbiji beleže Romkinje, Muslimanke, Albanke, Vlahinje, Slovakinje, pa tek onda Srpkinje.
NESIGURNE I NEZADOVOLjNE
DA žene sve kasnije stupaju u brak i sve manje dece donose na svet utiče niz faktora.
– U ovom krugu razloga je produženo školovanje, želja za materijalnim dobrima i napredovanjem u karijeri, težnja ka uživanju u životu i povećano ulaganje u svoj identitet – ocenjuje direktorka Centra za demografska istraživanja Mirjana Rašević. – Padu broja rođene dece kod majki rođenih u razdoblju od 1930. do 1975. godine doprinosili su brojni društveni faktori, od kojih i danas imamo osećaj nesigurnosti, nezadovoljstva u partnerskoj zajednici… Na osnovu toga prognoza je da će broj dece po majci pasti ispod ionako nedovoljne stope od 1,8.
R. DRAGOVIĆ
Izvor: Novosti
