Čak trećina studenata u najjačoj evropskoj privredi je u opasnosti od siromaštva, pokazuju podaci Saveznog zavoda za statistiku, Destatisa.
Studenti u Nemačkoj više od polovine svojih prihoda troše samo na stanarinu.
U proseku, studenti koriste 54 odsto prihoda za stanarinu, kako su nedavno pokazali podaci Destatisa. Nemci inače troše u proseku 25 odsto na troškove stanovanja.
Prema Destatisu, dve trećine studenta se smatra finansijski preopterećenim. To je jedan od razloga zašto su oni u većoj opasnosti od siromaštva nego druge grupe stanovništva.
Sve u svemu, prema informacijama Destatisa, čak 35 odsto studenata je u opasnosti od siromaštva, a 14 odsto svih Nemaca.
Savezni zavod za statistiku svojim brojkama iz ankete iz 2023. pokazuje da polovina studenata ima na raspolaganju manje od 867 evra mesečno.
Poređenja radi, iznos socijalne pomoći je, kad se sve zbroji, dosta veći. Samci trenutno kao socijalnu pomoć dobijaju 563 evra mesečno, ne moraju plaćati zdravstveno osiguranje i plaćen im je stan koji može biti veličine maksimalno 50 kvadrata – na primer u Minhenu do 849 evra, u Frankfurtu 786 ili u Kelnu do 651 evra.
Za sobu u Minhenu 800 evra
U Nemačkoj je za predstojeći semestar na fakultetima, visoke i više škole upisano je nešto manje od 3 miliona studenata, a veliki problem za mnoge je – smeštaj. Najjeftinije rešenje je studentski dom – u proseku košta 280 evra mesečno. Međutim, u 1.500 domova ima ukupno samo oko 200.000 mesta.
Prema studiji, sobe u zajedničkim stanovima u Minhenu su najskuplje. Prosečna cena sobe je 790 evra. Slede Frankfurt sa 680, Berlin sa 650, Hamburg sa 620 i Keln sa 600 evra.
Jeftiniji smeštaj studenti mogu pronaći u Zigenu (330 eura), Jeni (328), Vizmaru (325) ili Kemnicu (290).
U Nemačkoj je odavno uobičajeno da dvoje ili više studenata žive u većim iznajmljenim stanovima i osnivaju takozvani WG (Wohngemenschaft).
Svako ima svoju sobu, a kuhinja, kupatilo i ostale prostorije su zajedničke. Svi troškovi se dele, najčešće u zavisnosti od veličine sobe i od toga ko je šta uneo u stan od nameštaja i kućnih aparata. Zajednica, odnosno WG, može postojati godinama, ali ne mora biti sastavljena od ljudi koji su je osnovali.
Izvor: bizlife.rs
