Rekonstruišući svoje istinsko detinjstvo, slikajući svoj domaći patrijarhalni zavičaj i život na Zlatiboru polovinom dvadesetog veka, Ršumović na moderan način formuliše srpsku narodnu filozofiju, sa pečatom sopstvenog života i talenta.
Foto: Uroš Petrović
MOJ SI ALI KO ZNA ČI ĆEŠ BITI
Završio sam četiri razreda osnovne škole u Ljubišu, „sa odličnim uspehom i primernim vladanjem“, kako mi je učiteljica Milica napisala u đačkoj knjižici.
Mihailo, naš otac, okupio jedne večeri brata i mene za stolom, rekao majci da prestane sa poslovanjem oko šporeta, pa da i ona sedne.
– Ti, matori, ćeš sad u Čajetinu u Gimnaziju, pa da se dogovorimo oko toga!
– I ja ću! – javi se Milivoje.
– Polako! Završi prvo ovo u Ljubišu, pa ćemo se opet skupiti, da vijećamo… Imanje je poveliko, moremo li Milesa i ja da ga savladamo sami? Starost ide, ne čeka!
– Kumim te Bogom, ne ostavljaj đecu da se muče na ovijem drlijama, nek idu u svijet. Ako smo mi morali…
Ljubivoje Ršumović: U selu se rađaju ljudi, a u gradovima – kućni ljubimci
– Ćuti, ženo, nismo još dotle stigli!
– Pa ja i ćutim, nego samo kažem…
Drlija – neplodna, krševita njiva ili livada.
– Bićeš, znači, sam, tamo u Čajetini… Brez nas… Pa pripazi malo… Ne istrčavaj! Ne štrči! Poštuj!
I strpi se!
– Strpljeće se, nego šta će!
– Ama znam, ali on, more biti, ne zna! Sa jedanes godina se ne ide svaki dan od kuće u svijet! I uvijek nek ti je na umu či si i odakle si!
– Tvoj sam!
– Ama moj si, ali ko zna či sve moreš biti! Alin i vranin! Pa zato, ne smetni s uma! Ljudi su i ljudi i neljudi. Ne znaš kojih je više. Teško ih razlučiti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Ištvan Lakatoš: Dečija književnost tretira se kao nedorasla
Ištvan Lakatoš je mađarski strip autor, pisac i ilustrator, koji je privukao pažnju svetske javnosti svojom originalnim, veoma savremenim i ozbiljnim pristupom književnosti za decu. Njegove prve knjige osvajale su...
Ršumović: „Šta nam sve deca gledaju na privatovizijama, još i dobro prolazimo!“
Beznadežni roditelji prenose tu beznadežnost na decu. Raste nam beznadežna omladina, koja spas traži u drugim zemljama, kaže književnik Ljubivoje Ršumović, uz čije stvaralaštvo su odrastale generacije. Kako to biva...
Lota Olson: Čitanje i pisanje je demokratsko pitanje
Ako se upoznate sa pravim knjigama kao dete, onda ćete najverovatnije nastaviti da čitate i kad odrastete. Čitanje nije samo važno kao umetnička forma, potreban nam je i jezik da...
Intervju, Vesna Aleksić: Iskrenost i jednostavnost su gorivo za sve dobre knjige
Ana je nosila naočare za čitanje nota samo dok svira. Imala je pankersku frizuru, volela je Mocarta i grupu Kleš. Tijana, njena cimerka, volela je Vivaldija, Zagora i – Anu....
Nema komentara.