„Trudna sam! Kako da se suočim s tom činjenicom?“

„Trudna sam!“ – kratka rečenica kojom majke iskazuju različite emocije. Ta jednostavna konstatacija može da znači: „Najzad sam trudna!“ ili „Jao bože, trudna sam!“ Ili možda: „Dragi, trudni smo.“   Pišu: Ralf Davirs, Ginter Mol Kada žena želi da sazna da li je trudna, najjednostavnije je da uradi test za utvrđivanje trudnoće. Testovi za utvrđivanje […]

„Trudna sam!“ – kratka rečenica kojom majke iskazuju različite emocije. Ta jednostavna konstatacija može da znači: „Najzad sam trudna!“ ili „Jao bože, trudna sam!“ Ili možda: „Dragi, trudni smo.“

 

Pišu: Ralf Davirs, Ginter Mol

- Advertisement -

Kada žena želi da sazna da li je trudna, najjednostavnije je da uradi test za utvrđivanje trudnoće. Testovi za utvrđivanje trudnoće dostupni su u svakoj apoteci. Njihova tačnost je skoro stoprocentna. Test za utvrđivanje trudnoće zasniva se na prepoznavanju hormona HCG (huma-ni horionski gonadotropin). Prisustvo ovog hormona u urinu jeste neoborivi dokaz da je tokom poslednje ovulacije došlo do spajanja oslobođene jajne ćelije i spermatozoida, dakle do uspešnog oplođenja (fertilizacije). U međuvremenu, oplođena jajna ćelija počinje da se deli i iz jajovoda dospeva u matericu. Tu se nakon četvrtog dana razvija embrion, koji se šestog dana ugnezdi u sluzokoži materice. Hormon trudnoće HCG stvara se u delu blastociste od koje nastaje posteljica. Posteljica sprečava nastanak menstruacije. Stvaranje i oslobađanje HCG hormona jeste prvi pouzdani znak da je došlo do oplodnje jajne ćelije. Prisustvo HCG hormona u urinu može se utvrditi četrnaestog dana nakon začeća. To otprilike odgovara periodu kada bi trebalo da nastupi mesečni ciklus

Radost ili tuga?

„Trudna sam!“ – kratka rečenica kojom majke iskazuju različite emocije. Ta jednostavna konstatacija može da znači: „Najzad sam trudna!“ ili „Jao bože, trudna sam!“ Ili možda: „Dragi, trudni smo.“ Svaka trudnoća i očekivano novorođenče predstavljaju socijalni događaj. To je znak da je došlo do uspešnog začeća. Trudnoća je važan događaj u životu jedne osobe i ljudskog društva, i povezana je sa snažnim emocijama. Ta snažna osećanja s kojima se suočavamo nakon saznanja da smo trudne kasnije utiču i na razvoj deteta. Majka mora da ima podr šku socijalnog okruženja, kako bi trudnoća protekla bez problema.

Pored podrške okruženja postoje i drugi faktori koji utiču na ovaj radostan događaj. Trudnica intuitivno oseća da će se njen život u potpunosti promeniti. Da li će to biti pozitivna ili negativna promena, zavisi od njene situacije  i životnih uslova. Da li trudnica zaista želi dete? Da li ju je trudnoća pozitivno ili negativno iznenadila? Da li se trudnica suočava sa strahom i brigama? Najbolje bi bilo kada bi svaka trudnica imala podr­ šku bliske osobe s kojom bi mogla da podeli sve brige i očekivanja. Najvažnija pitanja jesu: da li je majka fizički i psihički zdrava? Da li majka živi u zadovoljavajućim socijalnim uslovima?

Naše demokratsko društvo, pored tradicionalne majčinske uloge, nudi ženama široki spektar zanimanja. Došlo je do uspostavljanja jednakosti među polovima. Deca više nisu jedina garancija za to da ćemo u starosti imati na koga da se oslonimo. Može se živeti i bez dece. Danas postoje razne socijalne ustanove koje se brinu o starima. Deca su nekada značila bogatstvo, ukazivala su roditeljima poštovanje i pružala im sigurnost u starosti. Danas se deca smatraju socijalnim rizikom. U društvu u kojem je odrasloj osobi najvažnije da ima zadovoljavajuće životne uslove, deca su samo smetnja. Deca ometaju napredovanje u karijeri, utiču na samoostvarenje i zadovoljenje materijalnih potreba. Deca takođe zahtevaju puno ljubavi, snage, izdržljivosti, hrabrosti i odricanje od ličnih materijalnih potreba.

Zbog takvih činjenica i majka i dete suočavaju se s poteškoćama. Neretko se događa da zbog loših socijalnih uslova rođenje deteta može da vodi i u siromaštvo. To je za ženu veliki teret. Rečenica „trudna sam“ i zastrašujuće pitanje „kako da se suočim s tom činjenicom?“ istovremeno utiču i na majku i na dete. Dete u majčinoj utrobi u potpunosti zavisi od majke. Ono ne može da živi bez nje. Majčina utroba jeste prirodna sredina u kojoj se dete razvija do rođenja. Majka je od začeća deteta najvažnija osoba za njegov razvoj. Ona nema samo pasivnu ulogu, niti je majčina utroba samo izvor za preživljavanje deteta. Majka predstavlja najvažniji element za razvoj deteta.
Ona je odgovorna za njegov razvojni proces. Veza između majke i deteta je svetinja. Ona osigurava produženje ljudske vrste. Neizbežne promene na ženskom telu tokom trudnoće sasvim su prirodne i doprinose tome da majka prihvata svoje dete. Detetu je potrebna majka da bi preživelo, ali majka može da preživi i bez deteta.

- Advertisement -

Majčinstvo je najlepše stanje žene koje zahteva podršku i prihvatanje. Naime, deca nisu privatna svojina, ničije vlasništvo. Deca su deo
društva i ona su individue. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta svako dete ima pravo na život, opstanak i razvoj. Naravno, deca u ranoj fazi života još nisu svesna svojih prava. Ali njihove majke i njihovo socijalno okruženje moraju toga da budu i te kako svesni. Ima mnogo dece koja su upućena samo na svoje majke. Majke odlučuju o tome da li će zadržati dete ili neće. One i snose odgovornost za svoje odluke. Kakva će biti odluka koju će majka doneti? Da li uopšte može da izdržava dete? Iako je još tako malo i na početku svog razvoja, dete već postoji. Dakle, majka odlučuje o tome da li će ono živeti ili neće. To jeste veliko opterećenje. Nakon odluke u majci može da se rodi izvesna sumnja. Ona je uvek praćena pitanjima kao što su: „Da sam prekinula trudnoću, da li bih sada živela u boljim uslovima?“ Ili: „Zašto jednostavno nisam prekinula trudnoću? Da li bi me grizla savest da jesam?“ Ako majka odluči da zadrži dete, neizbežna su sledeća pitanja: „Da li to znači da majka mora da odustane od karijere? Ili da više ne učestvuje u kulturnim i poslovnim događanjima? Da li će joj to teško pasti? Da li će patiti zbog toga? Da li će njeno nezadovoljstvo uticati na dete? Da li će partner ostati s njom? Da li će je podržati i ako odluči da zadrži dete? Da li će partner ostati s njom ako odluči da prekine trudnoću?“
Ako majka odluči da zadrži dete, možemo samo da joj poželimo da se prepusti tom čudu života. Začetak i rađanje deteta jesu dar prirode.
Da, trudna sam! Kakva sreća! Takvo majčino raspoloženje stvara najbolje uslove za razvitak deteta. Naravno, i pored najboljih uslova postoje mnoge opasnosti kojima začeta deca mogu da budu izložena. Dajemo vam određene smernice u tome kako da još u periodu pre rođenja pozitivno utičete na razvitak deteta.

Razvitak čoveka

Deca ne padaju s neba. Ona, takođe, ne postaju deo ovog sveta tek kada se rode. Svaki čovek razvija se na individualan i poseban način. Razvitak čoveka nije predvidljiv. Ne postoji nikakav plan na osnovu koga iz jajne ćelije, semenog zametka ili zigota nastaje čovek. Postoji samo čudo razvitka. Svaki čovek nastaje začećem. Embrion je početna faza razvoja i iz njega bi trebalo da nastane zdravo, razvijeno biće. Svako začeće je nepredvidljivo i svako je jedinstveno. Dete koje se razvija u majčinoj utrobi nije kopija dece koja su se već rodila. Svako dete je posebno ljudsko biće i razvija se u jedinstvenog čoveka. Čovek se rađa i sa određenim naslednim karakteristikama. To su karakteristike koje čovek nasleđuje od svojih predaka. Na razvoj čoveka utiče i sredina u kojoj živi. Čovek i životna sredina neraskidivo su poveza-ni. Proces prilagođavanja na uslove životne sredine počinje još u majčinoj utrobi i utiče na različite nivoe razvoja čoveka kao individue.

Velika knjiga o roditeljstvuDakle, utiče na psihofizički razvoj čoveka. Svaki čovek razvija se u procesu učenja, primajući signale iz sredine u kojoj živi i reagujući na njih. Tokom trudnoće, majčina utroba predstavlja životnu sredinu fetusa. Spoljašnji signali koje fetus prima jesu zapravo materije koje ispunjavaju majčinu utrobu. Sve hranljive materije prenose se do fetusa putem majčine krvi. Zato možemo da kažemo da je majčina utroba prirodna sredina u kojoj se dete razvija pre rođenja. Signali iz spoljašnje sredine, dakle iz sredine u kojoj živi majka, nisu toliko važni za fetus, osim ako ne utiču na hranljive materije od kojih živi.

Tokom trudnoće, dete ne samo što raste već se i razvija. I to čini samo. Bez ičije pomoći. U majčinoj utrobi dete ima sve što mu je potrebno. Sve što mu je neophodno za život nalazi se u majčinoj krvi: neophodne hranljive materije, korisni sastojci i kiseonik. Kada žena zatrudni, sve ono što radi, bilo da je to dobro ili loše, utiče i na dete u utrobi. Naime, između majke i deteta ne postoji nikakva barijera.
Od trenutka začeća deteta jako je važno šta majka unosi u organizam i kako se oseća. Zbog dobrobiti deteta potrebno je da obratite pažnju
na tri važne stvari: neka vam ishrana bude izbalansirana, ne konzumirajte narkotike i izbegavajte stres. Jednostavno rečeno, živite zdravo!

(Odlomak iz knjige „Velika knjiga o roditeljstvu“ Klaus Koh, Miha Brumlik, Sabina Andrezen, Laguna)

spot_img
spot_img

Najnovije

Đacima u Srbiji ove školske godine 35 nenastavnih dana

Prvi neradni dani u ovoj školskoj godini bili su povodom državnog praznika Dan primirja u prvom Svetskom ratu

U kom uzrastu se inteligencija najviše razvija i kako da je podstičete kod dece ?

Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira.

Individualni obrazovni plan (IOP): Šta je i šta znači za moje dete

Detalj koji često muči roditelje je “da li će to negde da piše” da njihovo dete radi po IOP-u...

Roditelji nekad i sad

Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno. 

Nemate vremena za druženje? Evo kako do veće socijalne povezanosti

Prema psihologu Robertu Waldingeru, zauzeti ljudi „često misle da će u nekoj neodređenoj budućnosti imati 'višak vremena', kada će moći da se povežu sa starim prijateljima“. Ali znamo da se to ne dešava često.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img