Obaveza roditelja
Vlajko Panović smatra da se ovakvom zakonskom regulativom ne pravi razlika između agresivnog ponašanja i nasilničkog stanja deteta.
– Roditelji su dužni da spreče agresivnost mališana, a nedostaje im vremena i strpljenja. Tako deca sve slobodnije ispoljavaju agresivnost, što ponekad dovede do roditeljskog odgovora fizičkom kaznom. Nije nasilje ako ljudi zaustave decu u tome – pojašnjava Panović.
Roditeljima veća prava
Moraju se jačati kompetencije roditelja, mišljenja je direktorka Udruženja Roditelj, Gordana Plenić, koja kaže da akcenat treba baciti na veliki problem siromaštva koji proizvodi različite oblike nasilja nad decom, sve do seksualnog zlostavljanja.
– U Srbiji 400.000 najmlađih prima dečiji dodatak i njihov zaštitnik treba da postoji, jer smo imali i skoro 6.000 slučajeva nasilništva nad njima. Pritom, svako četvrto dete je trpelo neku vrstu velikog nasilja u porodici – kaže ona za naš list, uz napomenu da se u porodici izgubila granica „ko je ko“ i da je treba povratiti jačanjem roditeljskog autoriteta.
– Ne treba ići na senzacionalizam u javnosti koji zbunjuje roditelje. Niti naduvavati priču kako će mališani sa novim zakonodavstvom i sopstvenim zaštitnikom dobiti priliku da tlače ukućane, jer će postati agresivniji – ukazala je Gordana Plenić koja s ponosom ističe da je majka troje dece.
Prazna priča
U Norveškoj zaštitnik prava deteta postoji od 198, a Slovenija, Hrvatska i Makedonija imaju ga odnedavno. U Srbiji se o uvođenju dečijeg zaštitnika govori od 2008.
– Ta institucija treba da pojača aktivnost prava deteta, da ta materija postane vidljiva u javnosti, jer je to osnova da se nešto promoviše, da se nešto afirmiše, da se nešto zaštiti, da se nešto podrži – rekao je Dragan Vulević iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
M. Karović
Izvor: Vesti.net
