Anketa Eurobarometra sprovedena 2011. u 27 zemalja Evropske Unije pokazala je da 87% žena želi dvoje ili više dece.
U mnogim razvijenim zemljama žene u proseku rađaju manje od dvoje dece, što nije dovoljno za prostu reprodukciju. Mada je mnogo faktora koji su odgovorni za pad nataliteta, nedostatak želje za decom nije jedan od njih.
Anketa Eurobarometra sprovedena 2011. u 27 zemalja Evropske Unije pokazala je da 87% žena želi dvoje ili više dece. Od toga je 57% njih smatralo da je idealan broj – dvoje, a 30% kao savršeu porodicu vidi onu sa troje dece. Evropski muškarci imaju isto mišljenje – 87% njih smatra idealnom porodicu sa dvoje ili više dece.
Stvarnost je međutim drugačija. Žene stare od 40 do 54 godine u EU imaju manje dece nego što smatraju idealnim, a jaz između željenog i ostvarenog varira od zemlje do zemlje. U Danskoj, 45% žena se izjasnilo da su rodile manje dece nego što je bila njihova želja, dok u Bugarskoj nezadovoljstvo ostvarenom veličinom porodice pokazuje samo 18% žena.
Sveukupno, šest od deset žena iz EU na kraju svog reproduktivnog perioda misli da je rodilo onoliko dece koliko je želelo, a manje od jedne u deset žena smatra da ima više dece nego što im je bio ideal.
Kada je SAD u pitanju, oko 52% Amerikanki je izjavilo da želi da ima dvoje dece, a 44% troje ili više. Međutim, na kraju reproduktivnog perioda 40% žena nije dostiglo svoj idealan broj dece.
Šta utiče da jaz između željenog i ostvarenog broja dece? Pre svega, odlaganje roditeljstva, zbog obrazovanja ili nedostatka odgovarajućeg partera. Kasnije zasnivanje porodice znači manje vremena za rađanje, uz povećani rizik od problema sa neplodnošću.
Tu su i ekonomski faktori. I u Evropi i u Americi, stanje ekonomije utiče na stopu rađanja, pa je ona veća u dobrim i niža u lošijim vremenima.
Izvor: Pewresearch / Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji
Jedno od najvažnijih pitanja koje okupira pažnju naučnika, ali i mnogih drugih koji se ne bave naukom je – šta od naših karakteristika nasleđujemo, a šta možemo da naučimo tokom...
Stres kod male dece odvojene od roditelja može da izmeni gene
Stručnjaci su utvrdili da povišeni nivoi kortizola, hormona stresa kod beba i odojčadi koja su odvojena od roditelja, pogotovo majki, mogu imati dugoročan genetski uticaj na naredne generacije potomstva. Više...
Mala heroina: Anastasija poklonima usrećuje najmlađe u bolnicama i domovima
Svojim primerom htela je da promeni svet. I uspela je, bar jedan "mali", beogradski. Iako ima samo 14 godina, Anastasija Vujić boji sivilo bolničkih soba i druži se sa decom,...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.