Istraživačko učenje
Kako bi dete shvatilo materijalni svet koji ga okružuje, mora intenzivno da istražuje svoju okolinu. Zato dolazi u kontakt s različitim predmetima koji mu pomažu da stekne određena saznanja o svetu u kojem živi. Kada drži određeni predmet i igra se s njim, dete ga istražuje i tako saznaje mnogo o njegovim fizičkim osobinama, poput veličine, težine i oblika. Roditelji ne mogu da objasne detetu od čega se sastoji materijalni svet. Naime, dete će samo shvatiti da kutija može da bude prazna ili da se u njoj mogu držati, recimo, igračke.
To je nešto što niko ne mora da mu objasni. Dete će istraživanjem doći do tog zaključka.
„Dete nikada neće naučiti samo ono što mu mi, kao roditelji, pomažemo da shvati.“ Roditelji ne moraju da objašnjavaju detetu, niti da mu pokazuju čemu služi određeni predmet. Ono će to otkriti kroz igru. Iskustva koja dete stiče u toku igre podjednako su važna kao i veštine i znanja koja pritom usvaja. Dete može da nauči samo kada je samostalno. Naravno, takav proces uvek je praćen frustracijama i neuspesima, ali na kraju svega dete oseća zadovoljstvo zbog onoga što je samo postiglo. Uspeo sam sâm. Nasuprot tome, roditelji ne smeju da prepuste dete samom sebi. Roditelji doprinose razvojnom procesu svog deteta tako što biraju igračke koje odgovaraju njegovom razvojnom stadijumu.
Šestomesečna beba zainteresovana je za predmete koje može da istražuje ustima i jezikom. U dvanaestom mesecu života dete počinje da puni kutije različitim predmetima, a zatim da ih prazni. Sa osamnaest meseci dete je zainteresovano za predmete koje može da ređa. Svaki predmet koji je interesantan detetu predstavlja vrstu igračke. Jedan predmet može imati različito značenje u zavisnosti od toga na kom se razvojnom nivou dete nalazi.
Odrasli najčešće ne mogu da razumeju zašto se dete zanima za određeni predmet. Zašto odojče gura u usta svaki predmet koji mu se nađe u blizini? Zašto čini tako nešto? Da li ga stavlja u usta zato što pretpostavlja da je predmet jestiv?
Roditelje ne zabrinjava samo dečje ponašanje. Oni postavljaju sebi mnoga vaspitna pitanja kao što su: Da li je zdravo držati takve predmete u ustima? Da li dete može da se uguši ako neprestano gura različite predmete u usta? Da li treba da branimo detetu da ustima istražuje predmet koji ga interesuje?
Odojče stavlja predmet u usta zato što ne želi da ga istražuje očima, već ustima. Kada dete dodiruje nepoznat predmet jezikom i usnama, oseća njegov oblik, veličinu, teksturu i površinu. Naime, najvažniji čulni organ kojim dete istražuje materijalni svet koji ga okružuje nisu oči već usta. Zato je neophodno da se odojčetu dozvoli da predmet koji ga interesuje upoznaje ustima.
Obraćanje pažnje na ponašanje deteta pomaže nam da ga razumemo kao individuu. Kada shvatimo zašto odojče ima potrebu da stavlja u usta sve što dohvati, nećemo ga više posmatrati s neprijatnim osećajem u grudima, niti ćemo pokušavati da mu zabranimo da se bavi takvim aktivnostima. Dakle, potrebno je da obratimo pažnju na to koji predmeti nisu opasni i koji od njih pomažu detetu da doživi svoja prva čulna iskustva.
Prve godine života deteta obeležene su različitim načinima ponašanja koje roditelji najčešće ne mogu da razumeju.
Kada dete u određenom uzrastu uživa dok baca predmete na pod, a nekoliko meseci kasnije uzbuđeno izvlači stvari iz fioke, takve aktivnosti za njega imaju smisao, dok odraslima deluju neshvatljivo i zbog toga se često ljute na dete. Ukoliko ne razumemo ponašanje deteta potrebno je da mu dozvolimo da se bavi određenom aktivnošću koja ga okupira dokle god je takva igra bezopasna. Dakle, roditelj mora da shvati da svaka igra ima određeno značenje za dete, iako mu ona može delovati besmisleno.
Razvoj i vaspitanje deteta u prve četiri godine života
„Ova knjiga je klasik iz oblasti vaspitanja i trebalo bi da se nalazu u biblioteci svake porodice!“ Frankfurter Allgemeine Zeitung
Svako dete je posebno.
Profesor pedijatrije Remo H. Largo već je nekoliko decenija posvećen istraživanju razvoja dece. Knjiga koju držite u rukama postala je pravi klasik iz ove oblasti. Autor se ne usredsređuje na ono što bi trebalo da predstavlja idealan razvoj deteta, niti na opšte vaspitne principe, već posmatra dete onakvim kakvo ono zaista jeste i ističe jedinstvenost svakog deteta. Cilj pedijatra jeste da roditeljima objasni značaj biološke predispozicije u razvoju deteta i probudi interesovanje za različita dečja ponašanja. Nežne godine svetski je bestseler i dragoceni priručnik za roditelje koji žele da saznaju nešto više o svim razvojnim stadijumima deteta.
