Decu smo napravili da ih čuškamo i teramo iz kuhinje jer će se spržiti, poseći, zaklati i napraviti hiljadu hiljada belaja. Međutim, kuvanje itekako može biti zabavno, pogotovo onima koji imaju decu. Kako su deca znatiželjna po prirodi, verujem da nema boljeg mesta za njih na svetu od kuhinje. Toliko toga u kuhinji ima da razvijaju maštu ili motoriku, kao što ima i bezbroj pedagoških lekcija o noževima, vrućim tiganjima, opasnim krčkanjima i čemu sve ne. A u vremenu ajfona i ajpeda, to je zapravo jedino zajedničko porodično vreme danas.
Navešću samo neke od prednosti zbog kojih bi vaše, moje ili nečije tuđe dete trebalo da bude u kuhinji ćešće:
Samopouzdanje se isto tako gradi u kuhinji. Ako decu pustimo da sama modifikuju recepte, time bez sumnje pomažemo njihovom samopouzdanju. Ako su apsolutno sigurni da se u burek može staviti nutela, onda stavimo nutelu. Ko zna, možda se iz toga izrodi novo popularno jelo.
Kreativnost je nezaobilazna, pa je eksperimentisanje sa hranom, faktor koji uveliko pomaže kreativnosti potomaka. Ako ne zbog njih samih, ono da ih napravimo zanimljivim njihovim budućim supružnicima ili kućnim ljubimcima. Sem razvoja kreativnosti, zanimljivo je videti i njihov trenutni stadijum istoga. Od toga kako će paradajz servirati, pa do samih modifikacija klasičnih recepata. Šta bi oni stavili u baklavu recimo, je prilično interesantna stvar. Naučiti nešto iz njihovih ideja i kreativnosti je svakako i lični plus za nas starmale.
